Linuxo Forumi

Pošto iskustvo pokazuje da ljudi baš ne vole da šalju prijave grešaka na mail prevodioca, a u cilju poboljšanja i ispravljanja prevoda...
molim sve one koji koriste KDE kao grafičko okruženje da pomognu tako što će svoje predloge, uočene greške itd. ostavljati ovde (za sada).

(naravno, najbolja varijanta je da odete na Pomoć> O programu> Prevod u meniju programa u kom ste uočili grešku i da o tome izvestite prevodioca poslednjeg na listi)
HVALA. :)

p.s
zamolio bih administratore da poruku, ako je moguće, postave lepljivom

I dokle ce ova lepljiva poruka da stoji ovde kad ocigledno nikada nije ni zazivela?!?

Evo malo da zaživi. SuSE 10.2 ima šareno preveden KDE, a pomešana je i latinica sa ćirilicom. Dakle, neupotrebljivo!

Kako bre pomesana pisma?!? Ko je odgovoran za lokalizaciju KDEa na nas jezik?

Ja sam jedan :)


Eh, šteta, ja se baš baškario u bezgrešnosti. Top-tema, i niko da prigovori čitavu godinu. Ili možda ljudi ne koriste lokalizaciju? Ma ne...


Može malo detaljnije? Pa da ispravimo.

Je l' umro, ponovo?  >:D

Ja sam tek sad video temu, a izmedju distroa sam, pa ne mogu svega da se setim...

Kubuntu Edgy: KDE: latinica: "postavke" se spominje na vise mesta... okej, svi mi sto se bavimo tim recnikom znamo o cemu se radi. Ali bi bilo bolje da se u zavisnosti od konteksta ovo naziva "podesavanjima", jerbo mislim da je to intuitivnije za nove korisnike. Verovatno ima jos takvih izraza koji mogu biti manje intuitivni ljudima operisanim od kompova (pa i od engleskog jezika) i PMSM na to treba obratiti paznju.

Anyway, vracam se Arch Linux-u posle razocaranja sa PCLinuxOS-om, Kubuntu-om i Gentoo-om... pa kad mi komp ponovo bude zdrav, napisacu jos koji redak.

A inace, jel neko koristi onaj progic za prevodjenje KBabel ili kako se bas zvase? Da li se on koristi i za lokalizaciju KDE-a? Ako moze, tako mi je lakse: da lepo napravim ispravke i onda diff fajlove, a a?

Tako nekako smo i dogovorili, da u menijima (posebnom glavnom meniju programa) uvek stoji „Podešavanja“, a inače na volju prevodioca (kao sinonimi). Mada bih ja radije svuda imao postavke, ali tako je kako je.


Jes', baš taj koristimo za lokalizaciju KDEa, mada naravno nema nikakve obaveze da se tako čini (zgodan je jer jedini ume da pripomogne sa „dijalektom“ PO datoteka koje se koriste zaključno sa KDE trojkom).


Ruku na srce, možda je to više posla nego što treba? Morao bi onda da imaš ažurnu granu 3.5 prevoda iz SVNa, da bi se razlike mogle čisto primeniti. Mislim da ovo vredi jedino kada se želi održavati prevod nekih od programa.

Što se tiče očiglednih ispravki (tipfelera, pogrešnog konteksta), to slobodno možeš neformalno da prijaviš. A ako bi se izmena sastojala u promeni terminologije, tada bismo već morali da pričamo o tome :)


Moram ovde u digresiju. Prvo, misliš li da su engleski izrazi intuitivni englezima operisanim od kompova? Drugo, misliš li da se prevod treba praviti za ljude operisane od kompova? Ja bih na oba rekao — ne :)

Iz ličnog iskustva, ljudi brže prihvataju pojmove koji imaju smisla. A šta ljudima ima smisla to ne zavisi od nas, već od njihovog iskustva. Drugo, engleski jezik je na računarima dosledan, a to iz prostog razloga što se koristi dugo. Srpski jezik je, s druge strane, veoma skoro počeo da se koristi i samim tim ima mnogo nedoslednosti i teško je pratiti različite interfejse. Jednostavno, stvaraju se "loše navike". Taj deo treba uskladiti, da bi ljudi mogli da se naviknu. Upotreba intuitivnih izraza je samo katalizator za stvaranje te navike.


Da navedem primer, kad smo već kod toga... Recimo "postavke". Mnogi će se odmah zapitati šta tu treba da "postave". To je malo čudan izraz čak i za mene. Pomalo bode oči, da tako kažem. S druge strane, mnogi su svesni da se tu neke stvari mogu "podesiti". Zbog toga je bolje reći "podešavanje". Ili "prilagoditi", "izmeniti". Dakle, mnogo konkretnije. Tu čak nedoslednost nije bitna prepreka dokle god se iz konteksta može zaključiti šta se "podešava", "prilagođava" ili "menja". Primer: Desktop preferences >> Menjaj radnu površinu ili Prilagodi radnu površinu. System settings >> Podešavanje sistema ili Sistemska podešavanja (prvi je, čini mi se bolje rešenje, zato što je tu jasno da ko koga podešava).

Sad samo pričam napamet pošto sam na poslu.

@foxbunny KBabelom valjda al ja se nisam nesto s nasao s njim pa prevodim Mandrivu sa KWriteom i Konzolom :D

Potpisujem sve što si napisao, samo postoji jedna začkoljica: ako uopšte zastaneš da se zapitaš koji bi izraz bio intuitivan, možeš biti siguran da takav ne postoji :)


Totalno subjektivno i stvar navike. Razmisli prosto: ako je očigledno nejasno, rogobatno i postoji bolje rešenje, zašto su onda mnogi prevodioci tako izabrali? Pored što ih ima po KDEu, eno i Gnom je pun „postavki“, npr.

Praktično je vrlo nezahvalno odlučivati između rešenja koje mogu biti ravnopravni sinonimi. Međutim, ono što nije tako teško, to je upotrebiti nekoliko načina za eliminaciju mogućih izbora:

- koje se rešenje neće sukobiti sa nekim drugim engleskim izrazom (uvesti dvosmislenost)?

- da li se engleski izraz koristi na više načina (imenica, glagol, pridev), i koliko koje rešenje to može podržati?

- koje rešenje je najmanje natovareno drugim značenjima?

- koje rešenje je kraće (posebno jedna mesto dve reči)?

- koje rešenje se možda već odavno upotrebljava u drugim granama tehnike, u analognom kontekstu?

Iznenađujuće je kako se lako mogu odbaciti mnoga rešenja kada se propuste kroz ovakav filter.

Da, ali tu smo prevideli činjenicu da je reč "intuitivan" ukorenjen u savremenom srpskom jeziku i ne traži alternativu (kao i ova reč, na primer) u korenima našeg jezika.


Bitno je uzeti u obzir činjenicu da se profil ljudi koji *prevode* KDE razlikuje od profila *krajnjeg korisnika* koji nikada neće ni pomisliti da prevodi bilo šta, a kamo li interfejs. Dakle, to što je softver pun "postavki" može biti samo problem imitacije ili nedovoljnog razumevanja krajnjih korisnika. Zato sam i rekao da "šta ljudima ima smisla to ne zavisi od nas, već od njihovog iskustva". Barem ne na kratke staze. Ako želimo brzo usvajanje srpskog prevoda, moramo se prilagoditi krajnjim korisnicima, a ne sopstvenim navimaka ili navikama drugih prevodilaca. Uostalom, tako je inače sa jezikom. Nekome koje stalo do gramatičke ispravnosti teksta, biće teško da čita, recimo, članke u većini novina, dok će čitaoci često onanisati nad glupostima koje tamo vide. To je sve stvar "navika". Ali čak i da ne silazimo toliko nisko da se prilagođavamo gluposti većine ljudi, još uvek imamo dosta prostora za manevrisanje.


Konkretno na primeru "postavki", ja ne vidim uopšte problem u filterima kroz koje su propuštene sve mogućnosti, već u inerciji prevodilaca (bez uvrede, ovo nije ništa lično). Taj problem sa video i u štampanoj literaturi, a provlači se i kroz prevode interfejsa. Naravno, "postavka" je još i ok. Ja sam viđao u knjigama primere da pukneš od smeha.  :D

Postoje situacije, slažem se, kada je nemoguće odabrati reči koje će biti dovoljno jasne od samog početka. Na primer, "transparency flattening". Ljudi se često zakače za reč "flatten" zato što misle da znaju šta je "transparency". Međutim, ako uzmemo u obzir ceo kontekst u kome se koristi taj izraz, dolazimo do zaključka da ni prva reč nema odgovarajuću srpsku reč. Sa kontekstom u vidu, ja sam, na primer, rešio da se uopšte ne bakćem bukvalnim prevodom tog izraza, već sam iz konteksta u kome se izraz javlja, skovao "ubijanje providnosti". To je bilo dovoljno jasno čitaocima i izraz je bio relativno lako prihvaćen (bez "jezičkog otopra"). Da li prevod dobar? Možda i nije sa jezičkog stanovišta, ali je poslužio svrsi veoma dobro — preneo je smisao originala. To je, mislim, suština prevoda.

Ono što sam svim ovim hteo da kažem je, ukratko, da termini ne treba da sile ljude da ih uče napamet, već da se zbog logike konteksta (ili mesta) ma kojem se javljaju, brzo "progutaju i svare". Nekad je to nemoguće, slažem se, ali ako je moguće, onda ne treba izmišljati nove reči ili koristiti izraze koji ne asociraju ninašta samo da bi se jezički (tačnije, sistemski) bio korektan.

U kom smislu inerciji? Jer...


...eto npr. pred ovim bih se i ja poneo „inertno“, u sledećem smislu. Malo pogledah sada šta mu dođe to „transparency flattening“, i pre bih ga preveo recimo kao „razlaganje providnosti“ — poenta nije konkretan izraz, već to da je različit. Ali, i „ubijanje providnosti“ glatko prolazi one filtere odozgo, i pošto znam da si ga ti već upotrebljavao, uz blagi unutrašnji gunđ bih i ja tako učinio (inercija). Jer, to što se meni manje dopada nego nešto drugo nije nikakav objektivan kriterijum, kakav jeste činjenica da je već upotrebljeno (usklađenost).


U principu, kao što rekoh, sve može što prođe one kriterijume odozgo. Jedino iz iskustva znam da mnoge takve varijante „da vidimo kontekst“, „nešto očiglednije“, itd. prosto ne mogu da ih prođu.

I mislim da ne vredi mnogo ni pokušavati. Ako se pogledaju druge grane tehnike, može se videti sijaset takvih „sistemskih“ izraza, da neupućen zaista ne može tu ništa da zaključuje „intuitivno“. Moj omiljni primer iz sopstvene struke jeste „gornjaka“, koja načisto rastura svoj engleski parnjak upper surface, u kontekstu u kome služe.

Što nas dovodi do verovatno najbitnijeg određenja priče:


Ovo je stanovište „profesionalizma“. Po mojoj radnoj definiciji, profesionalac je onaj koji je sposoban da se jasno distancira (bez emocija) od onoga što proizvodi i korisnika toga; drugim rečima, da poštuje spolja nametnute norme, i kad zatreba, sledi stvari koje mu deluju kao najobičnija glupost.

Profesionalac prevodilac bi bio onaj koji kaže „pravim prevod za Acu Burekdžiju, te istražujem kako A.B. razmišlja, kako bih mogao da mu udovoljim; naravno, meni lično, ne pada na pamet da koristim taj prevod“. Bar za jednog koji se profesionalno bavi prevođenjem na računaru, znam da je izrekao nešto u ovom stilu. Ne pokušavam da budem ironičan, jer kao što rekoh, smatram da se to od profesionalca i očekuje.

Pošto ja nisam profesionalac, a vala ni Majka Tereza, onda prvi na spisku zadovoljnih korisnika prevoda moram biti ja lično i drugi slične povezanosti sa računarima. To, u najmanju ruku, znači da prevod u perspektivi ne sme biti ništa manje funkcionalan od engleskog originala, ništa manje upotrebljiv u neformalnoj komunikaciji, niti čista transliteracija sa engleskog. U suprotnom, kada se ne bih mogao nadati tome, motivacija za rad na prevodu bila bi mi ravna nuli — što spada u amaterizam, kakav i jeste.

Ovo je već moje lično nagađanje, ali... Činjenica je da bi "razlaganje providnosti" mnogima zvučalo bolje, mnogo bolje. Ali isto tako mislim da bi većina smesta došla do zaključka da ne može ni zamisliti kako se to providnost razlaže *bez objašnjenja* koje si imao prilike i sam da pročitaš. U kontekstu efekta tog postupka, za krajnjeg korisnika je bitno to da objekti prestaju da bivaju providni. Sam efekat, dakle. To je za mene isto kao što govorimo "vožnja" a ne "cimanje volana i menjača, i pritiskanje papučica" (koje zatim spakujemo u neki izraz tipa "upravljanje vozilom"). Oba koncepta su validna, ali sa suprotnih gledišta. Dakle, moj cilj je bio da na osnovu samog izraza čitaocu smesta bude jasno čemu se teži. "Ubijanje", doduše, može da se shvati ovako ili onako, baš kao i "razlaganje", ali mi se činilo da je u datom momentu ubijanje bilo najbliže poenti. U tom smislu, ni original nije bio baš preterano intuitivan, ali ja ne marim mnogo za original. Najbitnije mi je bilo da se sam postupak nazove tako da čitaocu (korisniku) bude jasan. U tom smislu, original mi je kao "ideja": aha, postoji to i to što se u originalu identifikuje tim i tim izrazom — kako ga sad nazvati na srpskom. Pristup je daleko slobodniji (bezobrazniji?) od pristupa koji, opet pretpostavljam, koriste mnogi prevodioci (ne mislim na tebe konkretno, već na sveukupno iskustvo koje imam sa srpskom lokalizacijom).


Ma, naravno, slažem se da se ponekad adekvatni izrazi ne mogu lako naći. Ali uvek možemo osporiti i same filtere ili ih na trenutak zaboraviti. Ako se previše držimo pravila koje smo sebi zadali, ne možemo imati slobodu u pronalaženju dobrog rešenja. Ja sebi jednostavno dozvoljavam da lupetam do besvesti i jednom u sto pokušaja ću doći do neverovatnog okrića koja često ruše sve postavljene zahteve.


Da, ovo je još jedna tema koja je veoma zanimljiva. Na primer u grafičkoj struci se sve više ruši nemački šablon i uvodi engleski. To je, naravno, posledica uvođenja računara, ali i promene starosne strukture u struci. Mlađi ljudi nisu toliko eksponirani nemačkom jeziku koliko starije generacije. Verovatno i ovo ima velikog uticaja na savremeni jezički osećaj. Skoro da imamo dve grane srpskog jezika, u tom pogledu.


A, vidiš. Ja sam namerno hteo da izbegnem izraz "profesionalizam". Retko ko je dostigao takav nivo da je potpuno emocionalno 'ladan. Mislim da to i nije moguće. Uvek na nas utiču naša ubeđenja (ne stavovi, dakle, već ubeđenja), a ona su uvek ukorenjena u emocijama. Ići protiv svojih ubeđenja je glupo u svakom slučaju. Ako treba krenuti u drugom smeru, potrebno je sebe ubediti u valjanost tog poteza. :D Ali, već zalazimo duboko u OT vode.  ::)

Nego da se vratimo temi... Da li je moguće obrađivati prevod na živo? Na primer izmenim neki fajl i odmah vidim u KDE-u šta se desilo? Kapiram da bih tako mogao najbolje da vidim šta sam uradio. Posle mogu taj fajl lepo da diff-ujem i okačim ovde ili ti pošaljem na e-maili ili tako nešto... čisto malo da te zabavim.  :D

Књижевници су већ расправљали о питању превода, између осталих Иво Андрић, цитирајући вероватно једну франсуцку пословицу, каже: "Леп превод је као жена: ако је лепа није верна, ако је верна није лепа".

Елегантно изречено оно чега се ви изнад расписасте. Наравно да је увек боље не преводити буквално, већ прилагођено локалном значењу, знању, колективном искуству, или ако хоћете - архетипу... па макар то ни мало не подсећало на оригинал по звучности, али свакако по смислу који му придаје популација којој се преводи!

Сматрам да је (ћирилични) КДЕ превод одличан, и радо га користим.

Što se mene tiče, savršeno — da vidiš što bih se ja osilio sa KDEom, da ne bi našeg obor-kneza, Marka Rosića, da grdi po raji :) (*poetsko preterivanje)


Eh, gotovo kafenisanje? Ajde.

Postoji lak i prljav, i čist i teži način.

Prljav način bi bio da skineš izvor prevoda koji odgovara instaliranoj verziji KDEa (npr. kde-i18n-sr-3.5.5.tar.bz2), u kome se nalaze PO datoteke koje sadrže prevod, i onda ih instaliraš preko onih koje dolaze uz distribuciju. Kad izmeniš nešto, samo opet opališ make install, i ažuriraće samo izmenjene datoteke. Problem sa ovim je što ne možeš baš sve izmene videti u akciji (prevodi iz desktop_*.po datoteka — uglavnom imena ikona, iz K-menija, i sl. — generišu se pri kompilovanju celog KDE), i što kad praviš razlike, činiš to sa neažurnom verzijom, ona u centralnom skladištu može biti u međuvremenu izmenjena (mada je 3.5 grana sada već prilično stabilna).

Čist način (kako stalni prevodioci ponekad rade) bio bi da se održava verzija KDEa kompilovana iz izvora, usklađena sa centralnim skladištem (grana 3.5), i onda sve ide kako treba. Mada ima začkoljica da se to namesti kako treba, tako da se ne meša sa normalnom distribucijom (obično se doda još jedan korisnik, s posebnim podešavanjima okruženja...)


Fala na lepim rečima :)

E, a Ivo je ovde malo zalutao sa svojom poslovicom.  ;) Problem prevoda interfejsa se umnogome razlikuje od problema prevoda knjiga. Pre svega, knjiga je kontekst već sama po sebi. Kon interfejsa je kontekst ono što je za prevodioca kontingentni sadržaj (odnosno, ono što nije tekst), pa i aktivnosti korisnika koji dovode to čitanja tog teksta i šta sve ne. Još jedan (tehnički) problem je što retko postoji prilika da se na kontingent aktivno utiče čak i u slučaju kada bi to porpavilo prevod. Dakle, uopšte se i neradi o odnosu estetike i vernosti prevoda, već o odnosu između jezičke ispravnosti i funkcionalnosti prevoda (i rasprava koja je vođena gore se odnosi samo na slučajeve kada se jedno ili drugo mora žrtvovati).


Kako grdi?  :-\ Onda bolje da ćutim?  :D

Mnogo mi je to komplikovano to sa instalacijom čistog sistema. Trenutno nemam dovoljno mesta na hardu za još jedan KDE. :( A i rezervni hard mi crkava... klikće  povremeno. A nema veze, ubaciću ispravke u ovu temu pa nek ide život. Podrudiću se da napravim neki jednostavan markup tako da će moći programski da se vadi tekst (nešto kao diff).

Fakat komplikovano, sve i da imaš mesta.


Ovaj, verujem ja da smo puni grešaka kada bi se one metodično tražile, ali zar ih ispada toliko mnogo kada normalno koristiš sistem, da misliš da vredi neke automatizacije? :) Nije li dovoljno samo da kopiraš deo teksta koji ne valja, uz kratku napomenu?

Ako te pogrešno razumem, te bi da ispravljaš terminologiju, onda kao što rekoh, to prvo treba prodiskutovati za svaki slučaj ponaosob. Ili, ako bi da menjaš konstrukcije rečenica, nezahvalan je to posao u smislu da ako sam ne održavaš neki prevod, dolazi do šarenila stila i sl.

Pa ima ispravki i korektorskih i lektorskih, da se tako izrazim...

Evo na primer:

Nedoslednost u razlicitm delovima KDE projekta (sto znaci u raznim programima i samom KDE okruzenju):

negde se pominje "podesavanje" negde "postavka". To mi je bolo oci.

Zatim: "rezim preko celog ekrana". Tu bi moglo "prikazi preko celog ekrana". (to je u, mislim, programu za pregled slika digiKama).

Zatim: "Uredjivaci". To nisam mogao da skopcam dok nisam otvorio meni. Okej, mogao sam malo da se zadrzim i pogledam ikonicu, ali to usporava rad. "Editor" je dovoljno jasno i opsteprihvaceno. "Editori teksta" jos bolje. Sto se tice personifikacija, to je, PMSM, u srpskome jeziku malo nezahvalno. Zasto moramo reci "Uredjivaci teksta", kada mozemo reci "Uredjivanje teksta"? Ovo drugo se mnogo lakse "guta". Nemam jos uvek pametno resenje za slucaj kada govorimo o kategoriji programa (za razliku od stavke u meniju).

Na primer "Open your photo manager". Kako ovo prevesti? "Otvorite upravljač fotografijama"? Zvuči malo rogobatno. "Otvorite program za organizaciju fotografija"... dugačko.

Jedan od nezahvalnijih izraza je "manager". U nekim slucajevima, kao sto je "color management", moze se potpuno izostaviti rec manager: "korekcija boja". Vidim da se negde javlja prevod "upravljanje" = "management" (nisam siguran da li u KDE-u). To je neprecizan prevod zato sto management nije samo upravljanje (to je samo tako u srpskom jeziku zato sto se rec vezuje za upravljanje firmama = menadzment), ali ona zapravo ima opstije znacenje... nesto u smislu kontrole i baratanja.


"Photo manager" bi mogao dakle da se prevede kao "Baratanje fotografijama" ili, jos bolje, kao "Organizacija fotografija".

Jos jedna cesta i vrlo zjbna rec je "viewer". "Pregledac" zvuci malo izvestaceno i uvek mi malo zasmeta (spontano se zakacim za nju svaki put). "Pregled (necega)" je po meni bolje resenje u slucajevima kada se prevod odnosi na meni za pokretanje programa.

Naravno, posto koristim komp zajedno sa zenom, koja ne moze da svari srpski prevod, mogu samo povremeno da ga gledam. Ali vremenom cu imati dovoljno ispravki (argumenata). Mislim, ovako na prvi pogled, 90% prevoda izgleda OK. Ja samo govorim o nekim detaljnima koji bodu oci. Ali stvarno *bodu oci*, ne onako kao "ne svidja mi se", nego bas... :p Juce sam dao zeni da malo sedi za srpskim prevodom, i cuo sam da umire od smeha neko vreme, a onda je trazila da vratim engleski. :(

Za lektorske, svaka hvala. Za „korektorske“, ahem, da ponovim radne pretpostavke:

1) prevod ne sme biti ništa manje funkcionalan od engleskog originala,
2) ništa manje upotrebljiv u neformalnoj komunikaciji,
3) niti čista transliteracija sa engleskog,

na šta sam zaboravio da dodam:

4) ne sme da gura probleme pod tepih,

što znači da prevod mora biti takav da ne bude tek prevodilački salto na papiru i na ekranu, već da ga je moguće spontano koristiti usmeno, pri brzoj komunikaciji.

Pa da vidimo:


Vrlo brzo i bezbolno bih mogao da pronađem sve pojave jednog i prebacim u drugo, ali ne mogu da se nakanim, jer mi ne odgovara „podešavanje“. Em što su glagolske imenice nekako izveštačene u odnosu na obične, em što nam često treba kao glagol. Posebno kad se radi o jednini „setting“, jednoj postavci.

Znači, ne vredi da juriš postavke i menjaš u podešavanja, jer to lako mogu sam ako se ubedim, a ni obrnuto, jer iako bih to voleo, morao bih da ubedim neke druge — klasična pat-pozicija :)


Slažem se da bismo mogli da ustanovimo standardan prevod za „Fullscreen mode“ kao naredbenu frazu (stavku menija, dugme), i možda bi moglo da bude čak samo „Preko celog ekrana“.

Međutim, pošto je original imenički skup, treba nam i takav prevod za sve ostale namene (tačka 4 odozgo, bez problema pod tepihom). Trenutno koristim „celoekranski režim“ u rečenicama u prevodu.

(Napomena: u toku prevođenja sam uvideo da je imenički skup atribut+imenica funkcionalniji nego imenica+genitiv, jer se sa ovim drugim lako upada u nagomilavanje genitiva, što ima isti efekat kao kad se u engleskom slože nekoliko nepromenljivih prideva pa se više ne zna šta se na šta odnosi.)


Oko ovoga je već bilo frke. Rezultat ljute bitke: uređivač :) Tako je i u Gnomu.


Tačno je da je nezahvalan, i stoga u KDEu koristimo „menadžer“, a u Gnomu je „upravljač“. Ali opet moram da se pozovem na funkcionalnost: može se u slučajevima koje navodiš ovako ili onako, ali ne može da se izbegne potreba za imenicom, kada se priča o „različitim menadžerima slika“ i sl. Znači, opet tačka 4, nema bega od imenice.


Ovo prosto mora da se ustanovi ćefom — svako ima drugačije mišljenje. Ono što sam mogao praktično da uvidim, jeste da sledeća kombinacija ne pravi probleme i ne dovodi do nedoumica, ako se poštuje bez vrdanja:

browser = pregledač (ovo je i u Vindouzu)
viewer = prikazivač
reader = čitač


Polako dolazim do zaključka da prevod na čiju se terminologiju dugogodišnji korisnik računara neće smejati, ne vredi ni pišljiva boba. Tj. biće funkcionalno neupotrebljiv, prema tačkama 1 i 2 odozgo — ne postoji način da terminologija bude izabrana tako da zadovolji funkcionalnost, a da izbegne podsmeh.

Može se doduše sve što je kritično samo presloviti, ali tome u kraj stupa tačka 3 :) Uglavnom se takvi izrazi i ostavljaju u originalu u neobaveznoj pisanoj komunikaciji, što naravno ne dolazi u obzir; ne videh nigde npr. „fajervol“ (koji je uglavnom svuda — KDE, Gnom, Vindouz — mlako preveden kao „zaštitni zid“, praktično kucajući na vrata tačke 4, naspram mog ličnog ekstravagantnog favorita — „vatrobran“ :)

E sad, čisto da pokrijem sve mogućnosti: ako ti draga umire od smeha zbog gramatičkih pogreški, propadoh u zemlju :)

Lično mislim da se preteruje u prevodjenju svega i svačega. Neki termini, posebno stručni, jednostavno nisu nikada postojali u našem jeziku i mi sad veštački želimo da ih izmislimo. Da li se nekad razmišljalo o kombinaciji našeg jezika za opise radnji, tipa podešavanje, otvaranje, zatvaranje, pregled, izlaz iz programa i sl. a zadržavanje engleskih termina za ostalo, kao što rade Hrvati, tipa firewall, windows, editor itd.?
Naravno, ni ovde ne treba preterati pa karikirati rečenice sa guranjem engleskog tamo gde postoji već uobičajen naš termin.

Primer: Meni je sasvim normalno i svakom korisniku računara razumljivo sledeće:
"Otvori to u nekom editoru i promeni parametar" umesto da kažem
"Otvori to u nekom uredjivaču teksta i promeni parametar".

"Jesi li podesio firewall (fajervol) i zatvorio port 135?" umesto
"Jesi li podesio vatrobran i zatvorio kapiju (ili kako već, a valjda turcizam) 135?"

Neko će reći da je ovo "običnom" korisniku nejasno. Ali, običnom korisniku neće biti jasno ni kad mu kažemo "vatrobran", ako već ne zna o čemu se radi. Slično je i sa drugim terminima, kapija, pregledač i sl.

Zašto ovako? Koliko god bilo literature na našem jeziku, mnogo više i uvek nove će je biti na engleskom. Korisnika računara na našim prostorima ne možemo izolovati i sprečiti da koristi englesku literaturu.
Svaki korisnik, koji bude koristio termin vatrobran, svakako će znati engleski termin firewall, jer inače se ne bi ni bavio "vatrobran" problemima.

Osim ovoga, naši ljudi nikada neće zaboraviti i prestati da koriste srpski, koji na ovaj način pokušavamo da "branimo" i "očuvamo", ali ih ovako "operišemo" od engleskog koji svi drugi forsiraju kao opšte prihvaćen i široko rasprostranjen jezik.

Zašto "menadžer"?

Zašto "Vindouzu"? Zašto ne "prozorima"? Dakle, gde se smatra da prevod nije rogobatan prevodi se, a gde ne ostavlja engleski termin, zapisan originalno kao što rade Hrvati, ili približno kako se čita (jer tačno ne može zbog fonetike) na srpskom, pa čak nekad i ćirilicom. Opet dolazimo na pitanje crte. Gde je povući, a ne preterati ni u jednu stranu?

Zašto ne vredi? Kako neupotrebljiv? Kome? Onima koji nisu "dugogodišnji korisnici računara"? Kako su to postali bez "novosrpskih" prevoda?
Nisu te tačke postulati. Mogle su biti postavljene i drugačije pa bismo se manje na njih pozivali.

Hm... ja bih ovde rekao "srpska posla". Umesto da se resavaju problemi, vode se bitke. :) Nego, to stvarno smeta. Zasto bi neko morao da uci novu rec (jerbo "uredjivac" *jeste* nov izraz), kada u *govornom* jeziku stalno kazemo editor. Nikad nisam cuo da neko kaze, otvori uredjivac za tekst... a uvek cujem, uzmi teksteditor (ili tekst-editor, ili tekst editor, pojma nemam kako bi se to pisalo). I uopste, najbolje resenje u 80% slucajeva je da se koriste reci iz govornog jezika.

E, tu postoji i jedan problem. U govornom jeziku cesto koristimo tudjice zbog nedostatka adekvatnog prevoda u vreme kada su te reci usle u govor. Tu treba napraviti jedan elegantan kompromis izmedju ispravljanja situacije i potrebe za razumljivoscu prevoda. I opet napominjem. Nista nemamo od toga da prevod bude razumljiv samo *prevodiocu*. On mora biti jasan svima koji koriste sistem. I naravno treba praviti razliku izmedju izjava "treba biti jasan" i "treba postati jasan".


Pa, menadzer je ipak bolje resenje. Ali je cinjenica da *menadzer* nije adekvatna rec za srpski jezik. A sto se tice programa koji "menadzuju" fotografije, to sigurno nije "upravljanje" fotografija, jerbo ih nigde ne "upravljamo" (i ne "upravljamo" njima) vec ih organizujemo i klasifikujemo. S druge strane, "session manager" upravlja sesijama i to je okej. Dakle, ne moze se jedna rec prevesti na isti nacin u *svim* slucajevima (isto vazi i za postavke).


Kad *ja* kazem funkcionalnost, ja mislim da krajnjeg korisnika, a ne na izvorne termine. Dakle, pristup ne moze biti baziran na originalnim terminima, vec na poruci koje one imaju da prenesu. To je jedini nacin da se obezbedi funkcionalnost u smislu upotrebljivosti za krajnjeg korisnika, i da se ujedno izbegne podsmeh. Prevod interfejsa bi se u ovom smislu mogao uporediti sa prevodom prirucnika za rukovanje spravama. Pravi pristup je:

1. procitati i razumeti originalno upustvo
2. upotrebiti spravu
3. napisati novo uputstvo koje ce objasniti istu upotrebu, ali na srpskom

Time se stvara distanca od originala i postize sloboda u prevodu.



Hehe, vatrobran... Ali mi ipak govorimo o fajervolu kada mislimo na firewall. Eventualno "zastita od upada" ili "program za zastitu od upada" ili "sistem za zastitu od upada". Naravno, to nisu dobri prevodi jer ne zadovoljavaju kriterijum konciznosti, ali, sta da se radi, takav nam je jezik (u kome svi pokusavaju da pricaju sto vise, a kazu sto manje, kao ja na primer).  ::)

Sto se tice ovog izraza (firewall), ja mislim da je ponekad okej izmisljati nove izraze ako piju vodu. Kao sto su govornici engleskog jezika izmislili rec firewall, malo kreativnosti nije na odmet. Ali to vazi samo za nove pojave koje nemaju adekvatnog objasnjenja, a isto tako zavisi i od jezickog duha ciljnog jezika. Mislim da "vatrobran" bas i ne asocira na zastitu od napadaca preko mreze iz prostog razloga sto za razliku od fire+wall nema konkretnu pojavu za koju se moze vezati.


A ne. Nije zbog gramatike (zasto "propadoh u zemlju", gramaticke je najlakse ispraviti). One je korisnik programa kao sto su digiKam i Amarok i, naravno, KDE okruzenja. Najvise je, cini mi se, umrla od smeha na "rezim preko celog ekrana".

Као што раде Хрвати? Па баш они избегавају то што ти наводиш, тако место хард диска или чврстог диска кажу "тврдилник", место ЦД/ДВД резача "пржилица", лични дигитални помоћник (PDA) је код њих "длановник" итд. Узми неки хрватски часопис који се бави рачунарима и видећеш. Чак и месеце у години насловише по своме...

Елем, увлачења речи у оригиналу никако није прихватљиво. Свакако је боље у преводу прочитати и фајервол, него firewall.

Кад смо већ поменули, сам термин фајервол је потекао из грађевинарства, и односи се на својеврстан зид који штити спојене зграде од ширења пожара, или као ојачање ако се сруши један сегмент грађевине, да не повуче и остале.

Колико знам, ми овако нешто немамо у нашем грађевинарству, свакако не широко распрострањено да бисмо сви а приори имали појма шта је то "ватрени зид" или "ватробран".

Можда је онда згодније, имајући у виду казивање Иве Андрића, да преведемо термин као "заштитни бедем".

Заштитни бедем, тј. грудобран, сви знају шта је - зид који штити од непријатељске ватре (пушчана танад, стреле...) у рату, боју и сл.

Такав превод би био природнији нашем уху и колективном искуству. Тако, "заштитни бедем" би можда био бољи фаворит но "ватробран". Ипак, "ватробран" је краћа реч па је можда због тога у предности, хм...

Јбобане обрати пажњу: нисмо рекли favourite, нити фејворит већ фаворит. Чудни су путеви превода...

Такође, сасвим ми је пријатно чути и термин Жарлија уместо Фајерфокс, Firefox, или Ватрена лисица. Ватрена лисица је у реду, али непотребно продужавамо назив програма на васцеле две речи.

Да скратим - никако не мешати стране речи, нарочито не у оригиналу, где год је то могуће.


Па ето, ја кажем уређивач текста. Проблем са "текст едитором" је -- што и не знаш како се пише, а "уређивач текста" знаш и сасвим ти је природно (писање), али ти изговор није природан јер си навикао на енлески (који је дошао уз Прозоре, признај. :))


ПС
Сада је код нас увражено мишљење да све што је инострано, подразумевано је (што би неки искривљено рекли "по default-у" гррр!) боље. Тако, се од ове године моја студијска група за психологију више не зове тако већ "департман за психологију"?! Такође, по супермаркетима који "држе до себе" срећем особље са пластифицираном ознаком на грудима на којој пише "Merchandiser". ШКК (тј. "WTF") бре!!?

Da, u potpunosti se slažem sa ovim. Ja sam isto pristalica stava da se termini drže govornog jezika, u kome hteli-nehteli imamo veliki broj tuđica.

Drugo, Srbi su pre svega oralna kultura, što se lepo vidi na osnovu velikog broja usmenih tvorevina koje nisu nikada adekvatno predstavljene u pisanom obliku (vicevi, na primer), i sudbine pravopisa nakon Vuka. Mnogo toga je u dosadašnjim pravopisima nejasno ili prepusteno masti kada pišemo, iako je većina stvari veoma jasna kada govorimo. Dakle, postavljanje dinamičnog i kreativnog oralnog života kao aršin za pisani jezik nije nimalo nelogično niti neprihvatljivo.

S druge strane, postoje i slučajevi kada je upotreba tuđica prihvatana bez ikakvog razloga. Na primer, u štamparskoj industriji se koriste izrazi "big" i "bigovanje". Za one koji ne znaju, big je jednostavno žlje. Big je, dakle, ŽLJEB. Bigovanje je, shodno tome, ŽLJEBLJENJE. Ako čovek pogleda proces bigovanja, reč žljebljenje će biti izgledati neverovatno jasan i daleko privlačniji od tuđice nemačkog porekla. Ako uzmemo jedan tup nož i utisnemo ga u karton, ono što ostaje je "žljeb", zar ne?

Sticajem okolnosti imam kod kuće hrvatski leksikon grafičarskih pojmova iz 1970-ih. Neverovatno jasni pojmovi koji piju vodu i na srpskome, i rešeni problemi kao što je ovaj gore. To je ono što nam treba. A što se tiče "dlanovnika" i sličnoga, to je stvarno preterano.

Isto se može primeniti na prevode koji se zasnivaju na tuđicama i transkripcijama. Treba napraviti ravnotežu između dva pristupa.

Inače, našao sam par reči koje se ne mogu bukvalno prevesti, a opet nisu mnogo dobri ni kada se samo prepišu.

Jedna od njih je RSS feed. Ja bih to preveo kao RSS "priključak".  Proverio sam detaljno moguća značenja reči feed, i misli da je to ok, a smatram da je adekvatan prevod s obzirom na smisao. Ako neko klikne na ikonicu "RSS priključka", on stiče utisak da se "priključio" na "feed". Dakle, malo sam obrnuo smisao, a funkcionalno je isto, pošto je poenta u povlačenju sadržaja sa priključka, a ne utome da li "feed" emituje ili prima.

UOS (Umroh od smeha = LOL). Nije šija nego vrat. Studijska grupa je kao "naš" izraz? Ali šalu na stranu. Studijska grupa je nešto našta smo "navikli". Tako je i sa rečima kao što su "editor", "fajervol", "brouser" (po meni je transkripcija "brauzer" malo previše izveštačena). Mislim da većina Rusa koristi netranskribovane originalne termine i meni lično to nikada nije smetalo (usred ćirilice da se javi "firewall", na primer).

Nisam mislio na to i ne u poslednje vreme od kako smo se razišli, a oni počeli da po svaku cenu forsiraju svoj jezik i postali smešni, a koliko vidim, i mi se trudimo da uradimo isto. Mislio sam na originalno englesko pisanje reči koje je kod njih uobičajeno. Oni čak i Beč pišu kao Wien, originalno.

To je druga kategorija reči koje su se toliko odomaćile da se smatraju našim, a imaju strano poreklo. Takvih ima puno što turcizama, što reči engleskog, nemačkog, francuskog porekla.

Meni je to isto kao hrvatsko preterivanje.

Moguće je svuda uz manje ili više smeha. Ali, zašto?

Ruku na srce, a šta to nije? Ja nemam domaći računar (Pekom 32), domaći auto (Zastava Z-750), domaći televizor, mobilni telefon... Priznajem domaću rakiju, maline, krompir, sir i kajmak, ali mi pričamo o terminima iz visoke tehnologije...

Ето, ово ми је било промакло. Проблем са речима (прецизније, спојевима речи) као што је FireFox јесте у томе што нису компатибилне са српским језиком. Баш тако. Српски језик неможе да трпи конструкције као што је ВатраЛисица. У српском би прва реч морала да буде придев (ватрен). А што се тиче Жарлисице, мислим да је граматички исправније Жар-лисица (са цртицом, као корпир-апарат).

У сваком случају, FireFox је жиг (за оне који мрзе реч бренд, а не знају да се на српском то зове жиг) и као такав не подлеже превођењу. Шта бисте ви? Да FIAT Grande Punto зовемо Фијат Велика Тачка, шта ли? То је већ претеривање горе него длановник.  >:D

И још нешто, претеривање у превођењу чини да језик звучи архаично, а то ПМНТСМ треба избећи. Идеални пример је реч жиг коју сам малочас употребио.

Када је бренд означавао утискивање знака произвођача на дрвене кутије уз помоћ усијаног метала, то је био сасвим добар превод. Од тада је реч жиг остала на том ступњу развоја, док је бренд добио шира значења која укључују много више од саме физичке појаве бренда (конкретне физичке манифестације бренда као што су име, лого или мајице са знаком организације). Бренд сада представља скуп искустава које људи везују за неки производ или неку организацију, и самим тим жиг више није одговарајући превод. Ако се насилно вратимо речи жиг (само да не бисмо користили реч бренд), уједно враћамо језички часовник на доба када је бренд био исто што и жиг.

@остали:

Моја жена сада има свој рачунар, па могу да се концентришем на прегледање превода! Ура!  :biggrin:

На енглеском се то изговара тако да на српском не постоји адекватна транскрипција, кад смо већ код тога. Али оно о чему ја говорим нема везе са тиме. На пример, сада су сви почели да говоре мајкрософт, али је се одавно користи друга "транскрипција", то јест микрософт. Ова друга је веома популарна и не случајно. Ближа је српском језику. Исто као и броусер у односу на браузер (мада је ту можда мртва трка, пошто сви кажу "експлорер").  >:D

Мада оно, моји ставови су засновани пре на томе шта сам до сада чуо него на неком исцрпном истраживању.

Мммм... мислим да би много боље било када би стручне особе помогле у преводу, јер се овако све своди на личне преференције преводиоца, или нас који критикујемо/одобравамо поједине ствари из превода, и самим тим делом утичемо на превод.

Авај, претпостављам да је наш тим који преводи КДЕ далеко од тога да плати помоћ стручног лица (професор факултета, академик...).

 :'(

Bolje ja da udarim u monolog po krupnijim celinama, umreću ako budem otpisivao tačku po tačku :)

1. Vodilje prevođenja 1-4, koje navedoh.

Naravno da su one, kao takve, samo moje lično mišljenje. Njihova eventualna objektivna težina može biti samo u tome iza koliko već načinjenih prevoda „stoje“. Kad sagledam situaciju na polju prevođenja slobodnog softvera u nas, zaključujem da je istrajnost prevodilaca na prevodima otprilike direktno srazmerna vođenju sličnim kriterijumima i neplašenju od sasvim izvesnih podsmeha.

Ovo, mislim, ne treba ni da čudi. Jer koji smo to mi koji podosta prevodimo? Ajde što ja nisam, ali, ruku na srce, neće biti ni da su ostali odlučili da prevođenjem „odsluže svoj dug društvu“, već mora tu biti nešto dublje. Unutrašnji osećaj estetike, osećaj da je došla voda do poda, akutno trovanje engleskim? :)

U mom slučaju, sećam se još tamo negde, mora biti '91. ili '92, kako sam bio očaran prikazima računara u „Odiseji 2010“, da sam nekoliko nedelja posle toga kockicu po kockicu sastavljao „font“ za C64 i bio neobično zadovoljan kad sam na kraju dobio i to РЕАДЊ. na ekranu (*možda nije bilo Њ, ne sećam se čime sam tačno zamenio Y :)

2. Legendarni običan korisnik, i za koga se to prevodi.

Kao što rekoh, takav me se potpuno ne tiče. Ali ne zato što ne želim da mu pomognem, već zato što ne verujem da se rečnikom može pomoći bilo kome, bilo kako. Ko hoće da bude i ostane tek bezbrižni povremeni korisnik računara, nema toga tog rečnika koji će ga gurnuti dublje. A i zašto bi išao dublje — ne moramo svi da se bavimo računarima do iznemoglosti.

Ne može rečnik da odmogne niti pomogne ni stručnjacima. Pojedini izrazi mogu da budu samo odbačeni ili prihvaćeni među stručnjacima, ali će svakako oni izrazi koji se na kraju koriste, pre svega drugoga biti nedvosmisleni, kratki i jezgroviti (dakle, ako nema takav domaći, onda strani).

Odnosno, ja ne prevodim niti smišljam terminologiju zato da nekom olakšam nešto, jer to ili nije moguće (običan korisnik) ili nije potrebno (stručnjak), već zato što zadovoljava neko moje unutrašnje osećanje. Verujem da i drugi česti prevodioci-amateri, ako i ne razmišljaju svesno ovako, onda je to samo zato što to još nisu sebi priznali. Kao što rekoh, akutno trovanje engleskim :)

3. Naš jezik nije pristao računarskim izrazima tako kao engleski

A jeste pristao svim drugim granama nauke i tehnike, samo su računari pali s marsa? Samo kad pogledam u svojoj struci, sve vrvi od „rogobatnih izmišljotina“, koje koristimo u zdravlju i veselju. Prevodi oštri kao britva, bez kočnica i uvijanja, kovani u vreme kad se mislilo da smo neke face — bez obzira jesmo li ili nismo bili, poenta je u duhu.

Pomenuh gore već gornjaku za upper surface (tu je naravno i donjaka), a prođe mi obzorjem razmišljanja pre neki dan reč spar, greda po dužini krila koja nosi glavno opterećenje. Baš radoznalo pogledah u opšti rečnik, piše „greda, jarbol, potporanj krila“, izrazi koji su, redom: preopšti, nešto potpuno bezveze, predugačak. Naš stručni prevod? — „ramenjača“, bato!

Ne, nisu računari ti koji nisu pristali srpskom, već je vreme to koje nije pristalo srpskom — čista društveno-psihološka situacija. Šta uostalom ja o tome da pričam, eto ga gosn. Ledar, ovaj hoću reći Zmijar, koliko vidim baš bi mogao da stručno prozbori neku rečcu o stanju svesti u naroda :)

4. Da se pametno dogovorimo oko dobrih i većini prihvatljivih prevoda

Nemoguće. Rečnik se ne stvara konsenzusom, već žezlom autoritativnog, popularnog, istaknutog. Gorepomenute rečnike drugih grana tehnike nisu stvarali ni jezikoslovci ni kakvi komiteti, već pojedinici smatrani za vrhunske stručnjake u oblastima koje su u tim trenucima bile uzimane za perjanicu društvenog napretka. Upravo zbog nedostatka tog duha danas kod nas i ne postoji računarski rečnik, a ne zbog „nepodesnosti srpskog“, što je koještarija.

Uostalom, nisam video jedan primer domaćeg računarskog prevoda koji, kao celina, nije otpisan međ' domaćom računarski potkovanom populacijom kao smešan. Počev od izdanja Mikroknjige, preko Majkrosoftovog prevoda (po mom mišljenju, veoma dobrog), pa nadalje.

Znači, puste su te priče oko opštenarodnog slaganja, državnih tela, komiteta „onih koji se u to bolje razumeju“, standardizacija. To s jezikom nikad nije išlo, ni kod nas ni u svetu, pa neće ni ubuduće. Pomenuti Majkrosoftov prevod je imao jednog akademika u timu, i to po priči vrlo aktivnog i spremnog da ide u sitna crevca (a ne da figura tek da se ima ime), pa nešto ne vidim da je to pomoglo Majkrosoftovom prevodu da ne bude ismejavan. Nego mi koji prevodimo, lepo se dobro isprangijamo argumentima u vezi konkretnih predloga, i onda svako prelomi u svom zabranu — niti može, niti treba nešto više od toga.

5. Strani izrazi u originalu

Imam pred sobom dva pravopisna sistema:

Prvi, engleski, krpljen vekovima rukama i nogama, krojen političkim odlukama srednjovekovnih vlastodržaca s obe strane Lamanša, i sprovođen rukom mudrih štampara (plaćanih po složenom slovu) koji su umeli da iskoriste taj haos (mislim da sam već ostavljao na forumu, ali ajd' opet: http://www.spellingsociety.org/aboutsss/leaflets/whyeng.php )

I drugi, srpski, kojeg je mahom sastavio jedan bezobraznik pre manje od dva veka, prekršivši sve tadašnje društvene norme, naturivši po svom ličnom ukusu, narodu koji ništa drugo moderno imao nije, jedan od najmodernijih svetskih pravopisa.

Ja sam inženjer; volim novo i moderno, i koje odiše drskim duhom svog tvorca. Da se 150 godina pošto su takvi problemi rešeni, danas kod nas po forumima otvaraju teme „Kako vi izgovarate...“ E vala, neće u mojoj smeni — kraj priče.

6. Strani izrazi u transkripciji

Transkripcija je vrlo nezgodna, jer engleski ima oko 43 glasa (neka srednja procena), odnosno toliko bi im slova trebalo za fonemički alfabet kakav je srpski; još gore, od ta 43 glasa, 12 (ili beše 14) su samoglasnici. Tako da se ne običan narod, već stručnjaci za engleski prepiru oko pojedinih transkripcija.

Pored toga, transkripcija ubija osećaj za jezik, izaziva pravopisne nedoumice. U samoj ovoj temi, lepo Ladan ko Pivo primeti gore baš taj efekat. Povlači tako za sobom i engleski red reči, nepromenljivost prideva, pogrešnu kapitalizaciju... Stoga se trudim da je izbegavam kako zna i umem.

7. Lična imena

Tu svakako postoje i koriste se oba rešenja — transkripcija i prevod. Nema pravila, sve je slučaj za sebe, pa kako kome dođe. Ja lično imam neki labavi kriterijum, koji se očigledno ne može uvek s lakoćom primeniti, ali je bar takav-kakav: ako je ime nečega jako vezano sa njegovom namenom, preveo bih ga, a u suprotnom transkribovao. Kao malo potpravilo, ako je ime direktna anglizacija klasične reči, koja takođe postoji i posrbljena, onda bih ga njome preveo bez obzira na povezanost sa namenom. Poštanski klijenti mi dođu kao školski primer: Thunderbird postaje Tanderberd (transkripcija), KMail K-pošta (prevod), a Evolution Evolucija (klasika)

Što se tiče mišljenja da robne marke ne treba preslovljavati, zato što su zaštićene nekakvim zakonom: to se bre tiče samo pravničkih zavrzlama u sudskim parnicama, a ne za svakodnevne upotrebe u komunikaciji. Uostalom, onoga trenutka kada napišete „Firefoxom možete...“, već ste „iskvarili robnu marku“ dodaviši padežni nastavak. Mada ne volim da mašem batinom, pomenuću ovde i Pravopis, koji pri pisanju latinicom ostavlja obe mogućnosti (izvorno ili transkripcija), a ćirilicom propisuje isključivo transkripciju.

E sad, pošto vidim da je ceo latinični svet odlučio da koristi izvorna a ne transkribovana imena u slučajevima kad se ne prevodi, samo još kod nas ima nekih batrganja, trenutno sam pri tome da u budućim prevodima, u latiničnoj verziji zaista ostavljam takva izvorna imena i skraćenice. Pošto sam neophodnu tehniku za to već razradio iz drugih potreba, kovelim kad ljudi tako vole neka im, ionako me se ne tiče.

---

(hm, manje bih vremena potrošio da sam otpisivao tačku po tačku...)

Nego, kad smo kod konkretnih predloga:


A šta bi bio „RSS plugin“? :) U KDEu: plugin = priključak, a feed = dovod. Kao što je drugde npr. fuel feed = dovod goriva. I pritom feed, odnosno dovod, ima vrlo precizno značenje: na njega se priključuje samo radi primanja sadržaja, ne i odašiljanja (kao što motor ne vraća gorivo u rezervoar). Meni lično situacija čista kao suza — bez obzira na kerozinska isparenja koja će nekom da nateraju suze u oči :)

Logika da pojava reči feed u fuel feed povlači istovetan prevod kod RSS feed je nepromišljena u najbolju ruku. Na primer, line feed (kod štampača, kodnih rasporeda i unosa teksta) daje potpuno drugačiji kontekst i samim tim se ne može prevesti kao "dovod linije". Dakle, feed ima drugačije značenje od reči "dovod". Dovoljno je uvideti da je koren reči u ishrani da bi se uvidela razlika. Ne može se jedna reč uvek da se prevodi isto. To je jednostavno tako. Pogledaj samo neki japansko-engleski rečnig gde svaka reč ima po nekoliko prevoda sa navedenim kontekstima. Dakle, nije moguće uzeti dva jezika sa potpuno drugačijom kulturnom pozadinom i prevoditi reč za reč. Jedina greška u ovoj situaciji jeste baš u tome što se situacija smatra jasnom bez razloga.

Što se tiče mog prevoda, evo tvojim rečima: "na njega se priključuje". Dakle, naglasio sam aktivnost korisnika, a ne interno funkcionisanje samog sistema. Zašto? Zato što (bi) interfejs (trebalo da) služi da bi korisnik zao šta treba da "radi", a ne da bi saznao kako nešto funkcioniše.

Dakle, ne govorimo o "četvorotočkašu sa pogonom na motor sa unutrašnjim sagorevanjem" već "ličnom prevoznom sredstvu". Analogija nije savršena, naravno, ali mislim da dovoljno precizno odražava razlike u shvatanjima iz kojeg su proistekla naša dva prevoda.


Drugim rečima, ti bi se radije oglušio o potrebu za jezičkom ergonomijom i nametnuo izraze koje koristi najveći stručnjak (ili možda neoklicina njih)? Pa, mogu reći samo da se u potpunosti ne slažem sa time. Da se tako postupalo sa interfejsom KDE-a, imali bi verovatno veoma loš i nefleksibilan interfejs i korisnici bi badava postovali na bug tracker-ima.

Ali, eto, to nam je što nam je. Bilo bi verovatno bolje da se ne mešam u prevod, pošto nisam najveći stručnjak u polju, niti sam nekakav autoritet. Izvini zbog sarkazma, ali to je nešto što smatram vrlo nazadnim načinom razmišljanja. Zašto nazadnog? Jednostavno stoga što su sada trendovi u dizajnu interfejsa takvi. Kao aršin se sve više uzima krajnji korisnik (dakle, ne kao tvorca, već kao aršin) po kome se kroji interfejs. Interfejsu se pristupa na isti način kao prema nečemu što koristi živ čovek, a ne kao prema čudu tehnologije. Po meni je to rezultat živog kontakta između tehnologa i korisnika tehnologije, i to je veoma napredno sa stanovišta razvoja tehnologije uopšte. Doduše, taj proces ne vodi uvek ka dobrim ishodima, ali se i na greškama da naučiti, naročito ako čovek ima uvida u to gde su greške načinjene.

No, dobro, rekoh da se u ovo više neću mešati, pa uzdravlje.


Kao prvo, ovo je veoma loše i dvosmisleno definisano Pravopisom.

Evo na primer, u tački 101, imamo da je izvorno pisanje


To ne znači da se mora tako, već da autor pravopisa smatra da se u latinici može primeniti izvorno pisanje. On ne kaže da u ćirilici ne može, već samo kaže da u LATINICI MOŽE. Dalje u stavu a. imamo sledeće:


Kada?


(Da ne spominjemo sada gramatičku grešku u ovoj rečenici.) Šta znači kada "ostavimo"? To znači kada MI to uradimo. Dakle, "po našem nahođenju". A jedino konkretnije objašnjenje za taj NAŠ postupak je ovo:


Šta to znači? Opet je sve prepušteno piscu, ali ovog puta u smislu da sve zavisi od njegovog nivoa znanja. A gde saznati kako se nešto čita ili preozvučava? Sigurno ne u pravopisu. Barem za većinu jezika.

Takva dvosmislenost svakako nije zasluženo dospela u knjigu koja ima svojstvo pravilnika.

Mnogi prevodioci mnogo i ne mare za veoma loša uputstva za preozvučavanja u našem Pravopisu, kojim se kunemo tako olako. Naravno, autor se ograđuje, tvrdeći da je to "loše" samo tu da bismo se lakše snašli na našem području, što je ipak prihvatljivo. Međutim, to ne može da funkcioniše uvek. Uzmimo na primer udžbenik za jezik kakav je japanski. Tu nema ni govora u upotrebi transkirpcija iz pravopisa, a generacije studenata tog jezika će ga zaobilaziti u širokom krugu zato što profesori neće nikada prihvatiti loše transkripcije iz sasvim razumljivih razloga.

Druga nelogičnost se odnosi baš na dodavanje nastavaka. Nastavci se odvajaju crticom SAMO u ćiriličnim tekstovima, dok je u latinici spajanje zahtevano. Ovo je velika glupost! Zašto bi se dva potpuno ravnopravna pisma koristila na različite načine? Imamo stoga:

Columbia-и i Columbiji (logično? ili, pak, smešno?)

Što se tiče ranijih komentara o preozvučavanju od strane Ladnog: tačka 102. Tu je autor bar jednoznačan.

Evo konkretnog prevoda za KWrite i njegov meni View. Čisto da vidimo koliko se naša neslaganja odražavaju na konkretan posao. Sa ++ su označeni delovi koje sam ostavio bez izmena.

Pazi, ovo je tipičan slučaj onoga o čemu pričam, o nemogućnosti opštih slaganja. Meni lično je feed upotrebljen u sasvim istovetnom značenju: kao što fuel feed dovodi gorivo motoru, paper feed papir štampaču, line feed „uvodi“ novi red (to je iz vremena onih teletajp-šklopocija), tako i ovaj RSS feed dovodi korisniku nove vesti, poruke itd.

Dakle, meni zvuči super, tebi zvuči nepromišljeno, i šta sad? Tvoje mišljenje je jednako važno koliko i moje, dakle kako da prelomim? Pa prosto: tamo gde ja prevodim, ima da koristim „dovod“, bar dok me dobra količina drugih izvedenih prevoda ne utera u suprotno. Dodatno bi mi u odluci pomoglo i to što mi se „priključak“ sukobljava sa plugin (što takođe moraš da razrešiš ako uzmeš da je to feed), mada mi je u ovom slučaju i bez toga situacija čista.

A ovo da me drugi izvedeni prevodi većinski ubede u suprotno, ne pričam hipotetički, već se zaista dešava. Tako sam npr. zagovarao „poništiti“ za „undo“, ali je onda ispalo da su mnogi drugi urađeni prevodi išli sa „opozvati“, te sam batalio svoje rešenje.


Ih bre, pa samo mi je jezička ergonomija i na umu :) Meni je to upravo da prevod bude kratak i jezgrovita, da se lako menja kroz padeže, da ima glagolske i pridevske oblike ako su potrebni, dakle da bude savršeno upotrebljiv kada se jednom nauči. A jezička ergonomija mi nije da prevod „ne bude smešan“, jer to svakom znači nešto drugo.

Takav, „stručnjački“, jeste i svaki engleski original, pa ne misliš valjda da je kod njih neko „smišljao dobre izraze“? Nego lepo izrazi budu uvedeni od strane izumitelja novih stvari — dakle stručnjaka — i onda ih drugi prosto nauče vremenom. Stoga, konkretno za računarske prevode, gledam da idem taman dokle i engleski original: ako se u originalu neki pojmovi razlikuju, mogu susretnuti blizu jedan drugom, neobično su jezgroviti i odskaču od okoliša, onda se smatram dužnim da to omogućim i prevodom — znači, ni manje, ni više.


Kao što rekoh, Pravopis sam pomenuo tek uzgred, jer ga smatram samo preporukom. Ni meni se ne dopada ovo određenje u njemu, konkretno deo gde se dozvoljava da se pri pisanju latinicom reči ostavljaju u originalu. Što se ostavljanja u originalu u ćiriličnom tekstu tiče, deo „izuzetno se [...] može navesti u izvornoj latinici“ jeste malo neodređeno, ali svakako u to ne spadaju reči koje su deceniju s nama i ne silaze ljudima sa usta, kao Vindouz, Linuks i sl. Ali da ne dužim.


Nisam mislio na to, nisam ni ja nikakav stručnjak, nego sam mislio da nam je takav haos upravo zato što nemamo istaknutih autoriteta u polju (ne kažem da nema stručnjaka, nego da nema autoriteta, kao što su uostalom i svi drugi domaći autoriteti obrisani u poslednjih 15 godina). Hteo sam da istaknem kako rečnik bilo koje oblasti nastaje, tj. da dolazi od centralnih stručnih figura ka narodu, a ne od nekih hipotetičkih „jezičkih dizajnera“.

Mi prevodioci smo u tom smislu na cedilu, da moramo sami da izmišljamo ono što je u mnogim drugim državama već normalno rašireno od pomenutih autoriteta. Mada, iskreno, ovo „na cedilu“ ne znači da sam nezadovoljan time, jer mi upravo ta zbrka deluje izazovno, kao neosvojena divljina :)

Jedan deo razlika zaista jeste izraz tog neslaganja, ali veći deo su stilska poboljšanja (i neke otklonjene greške!), gde bi mi bilo drago ako bi nastavio sa njima :)

Prvo poboljšanja:


Već dugo želim da zamenim „linije“ „redovima“, samo što nije tako lako. Nekada „red“ stvarno ne ide (npr. „komandna linija“), a često se u izolovanoj poruci teško može zaključiti na šta se misli, mora da se gvirne u kôd, ili lovi tačno gde se javlja u programu. Dakle, za sada su svuda „linije“ da bi se izbeglo šarenilo, a razlaganje na „linije“ i „redove“ mi je svakako u planu, samo je to nemali posao. Pa ako bi ti, ja nemam ništa protiv :)

Takođe vidiš često nizanje genitiva u prevodu, što je opet sigurnosna mera kad ne znamo kuda tačno cilja engleski original sa slično nadovezanim nepromenljivim rečima. To si više puta zamenio preciznijim predlogom i padežom (što usput znači da srpski prevod može biti precizniji od engleskog originala, što se često previđa!) Ovo je takođe vrlo dobrodošlo, samo opet postoji sličan problem, da mora da se tačno zna šta original označava, inače može vrlo gadno da ispadne (preciziranje u pogrešnu stranu). U ovom slučaju je doduše dobro što može da se poboljšava kako biva uočeno, ne mora da se tumba ceo prevod.

Ovaj primer „isključeno = isključeni“ je čest tehnički problem, usled toga što se sve istovetne poruke iz kôda (u ovom slučaju „Off“) trpaju pod isti prevod, i onda u svakom slučaju negde neće da paše. Postoji i mehanizam da se ovo trpanje izbegne — programer može poruci da doda „kontekst“, gde može čak i lepo da objasni prevodiocu na šta se npr. pridev odnosi — ali ko će njih naterati da misle na to? S druge strane, svaki koordinator prevoda (uključujući i mene) ima pristup celom skladištu KDEa, tako da ne mora biti problem da izmenimo to u kodu, kad uočimo potrebu. Samo moramo da pazimo na tzv. smrzeve poruka pred nastupajuće izdanje, kada izmene nisu dozovoljene, kao i na ponekog gunđavog programera ako npr. omašimo slovce ili zagradicu pri izmeni, i polomimo mu gradnju programa :) Mada sam se sada i tu osilio, pa ubuduće planiram da prčkam kad god me ne mrzi.

Što se tiče ovog u vezi sažimanja koda, tu si u principu preformulisao tako da zadržiš smisao (a i ovo „više nivoe“ je svakako greška u prevodu, trebalo je biti „najviši nivo“). Odnosno, moglo je bez problema i u originalu stajati kako si napisao, kad se vrati sa srpskog. Jedino bih ja rekao „nivo oko kursora“, kad se već pominju nivoi. Ali ovo već smatram ličnom stvari prevodioca, tako da sigurno ne bih zaustio da išta kažem da je tako prevedeno.


Ovaj deo se odnosi na šeme izgleda (fontove, boje, isticanje), koje se mogu praviti u podešavanjima, i to po svakom od programa koji koriste taj osnovni KDEov deo za baratanje tekstom. Ove poruke se automatski slažu od imena programa i naziva šeme, tako da imamo isti problem sa slaganjem prideva kao što sam opisao u prethodnom pasusu.

Ono što ja ne znam šta je ona opcija „prikaži graničnik za ručni prelom...“, koji je to uopšte đavo (čini mi se da ti znaš, pošto si stavio „graničnik“)?

---

E sad onaj deo oko neslaganja:


Što se „sheme“ i „šeme“ tiče, tu situacija nije baš čista među lingvistima, ali je zvanično pravilno i jedno i drugo. Tako da pošto se i inače česte sreće „šema“, to i koristimo svuda (u stvari ovo otpiši kao neslaganje u „politici“ prevođenja, više je mali komentar).

Nisam baš srećan za „klizač“ kao scrollbar, jer onda ne može da se razlikuje element koji kliza (scroller), i to gde kliza (scrollbar). Ruku na srce, „traka za pomeranje“ je svakako još gora, samo nisam ja to preveo :) Lično koristim „klizačka traka“, a razmišljam o „šini“ („klizač kliza po šini“).

Glavni trn su mi ipak „sakriti“ za collapse i „otkriti“ za expand. To je ono što često vidim i ne volim, da se jezgroviti izvorni izrazi menjaju pitomim i već prepunjenim našim, da ne bi zvučalo „čudno“. I sami autori su mogli upotrebiti hide i show, pa nisu, dakle neka potreba za razlikovanjem je očigledno postojala, verovatno u kontekstu širem od samog programa. Npr. ako kažemo da uređivač „podržava sakrivanje koda“, to je već značajno manje određeno nego „podržava sažimanje koda“.

Kad god mi dođe da u prevodu upotrebim neki izraz koji je i izvorno mogao biti upotrebljen a nije, upotrebljavam jednostavnu taktiku da proguglam za mogućim sukobima u širem kontekstu date teme, kako ne bih upao u klopku.

Naravno, ja se slažem da je komandna linija. Ali redovi su redovi. Bolje je bilo ostaviti onda red. Samo ja nemam ovde uslova da napravim čistu instalaciju KDE-a. Ono što mogu je to što sam još ranije predložio, a to je "da izmislimo" neki markup koji bi omogućio da


Ja imam jednostavan lek za to kada nešto nije jasno. Prvo pogledam uputstva. Zatim skočim na IRC kanal #kde ili #kde-devel i tamo pitam lepo šta je pisac hteo da kaže. Mnoge stvari zahtevaju veću količinu teksta u editoru ili već neki poseban uslov pa čak ni uključivanje opcije na prvi pogled ne daje nikakav ishod. Тако сам рецимо провалио шта је "обележивач на клизачу". To je ustvari ono što se trenutno zove маркер (немам ништа против и те речи, али више волим "обележивач") koji se pojavljuje dodatno kao crtica na klizaču.



Dobro ovo je ipak tehnički problem implementacije prevoda u koji se ja i ne razumem toliko. U svakom slučaju, mislim da nije na odmet da podrazumevano bude искључено (ipak je to manje posla, a pije vodu).

Što se tiče samog prevoda, imao sam i još jednu varijantu (primedbu). "Dinamički" na srpskom može bolje da se dočara ako napišemo "automatski" pošto i jeste poenta u tome, kao što sam "statički" preveo kao "ručni". Ali to nije preterano veliko poboljšanje.

Što se tiče ovog u vezi sažimanja koda, tu si u principu preformulisao tako da zadržiš smisao (a i ovo „više nivoe“ je svakako greška u prevodu, trebalo je biti „najviši nivo“). Odnosno, moglo je bez problema i u originalu stajati kako si napisao, kad se vrati sa srpskog. Jedino bih ja rekao „nivo oko kursora“, kad se već pominju nivoi. Ali ovo već smatram ličnom stvari prevodioca, tako da sigurno ne bih zaustio da išta kažem da je tako prevedeno.


Tu se onda može pribeći upotrebi imenica, možda. Ali to sve zavisi od toga kako se te opcije koriste. Ja, pravo da ti kažem, nisam do sada ni primetio da postoje. Ali ću svakako razmisliti.


To može biti i "прикажи помоћну линију за ручни прелом редова". Samo bi tu imali problem sa dužinom, ali ako ti prvi prevod nije bio jasan, onda možemo koristiti i duži prevod. U krajnjem slučaju, možemo izbaciti ручни pošto za automatski prelom redova pomoćna linija nije ni potrebna.

---


Dobro, meni je svejedno da li je shema ili šema. Poenta je bila da reč shema u srpskom jeziku ima verovatno bolje i jasnije varijante. Na primer: način prikaza, oblik prikaz...


Klizač je zapravo termin koji je direktni prevod reči slider koja se kod nekih javlja kao sinonim za scrollbar (http://en.wikipedia.org/wiki/Scrollbar) Scroller se u definiciji scrollbar-a nigde ne pominje, već se umesto njega javlja wiper ili bar. Drugo, termin klizač postoji veoma dugo i korišćen je mnogo pre nego što sam uopšte video tu stvarčicu. Tako da ga smatram izumom jednog od svemoćnih sveznalaca koji sa pravom kuju termine. ;)

Ja bih zadržao taj termin iz prostog razloga što u baratanju scrollbar-ovima ljudi najčešće gledaju ili sam tekst ili poziciju wiper-a, pa je zato svejedno kako se koji deo scrollbar-a zove. To je ono što nazivam ergonomijom (prilagođavanje proizvoda — u ovom slučaju — ljudskom ponašanju). Mislim da čak dolazi u obzir da i wiper i scrollbar jednostavno nazovemo klizač (u kontekstu "klizanja" mislim da je svejedno), a iz konteksta će moći uvek da se utvrdi na šta se misli.


Ah, pa pitomost (pitkost?) termina je prvi princip jezičke ergonomije. Bez toga jednostavno ne govorimo o jezičkoj ergonomiji, što je jednom rečju prilagođavanje jezika ponašanju (i očekivanjima) korisnika. No, u ovom slučaju bih čak i dopustio odstupanje od principa ergonomije, s obzirom na to da se radi o "naprednim" opcijama koje koriste programeri. Ali s druge strane nema potrebe terati ljude da uče nove termine i koncepte kada postojeći dovoljno jasno označavaju ono što se komandom postiže.

No, da damo i ostalima priliku da se priključe. Collapse i expand se odnosi na grane koda. Dakle, ako o kodu razmišljamo kao o razgranatom drvetu, collapse jednostavno sve grane koje potiču od jednog čvora predstavlja tim čvorom (sakriva niže grane iliti sažima niže grane). Dakle, nije u pitanju greška u prevodu (jednog ili drugog) već u funkcionalnim razlikama između njih.

Samo sa stanovišta srpskog jezika, mislim da bi bilo ispravnije reći sažmi niže nivoe, a ne sažmi najviše nivoe. I mislim da najviši nivoi mogu označavati i prvih nekoliko nivoa (nije jednoznačno). Bolje je reći osnovni nivo ili koreni nivo.


Ja lepo pitam autore programa. ;-) Tako sam i saznao da je slider sinonim za scrollbar.

Što se tiče nastavka mog rada, ja to mogu zaista samo povremeno i nikako ovako sistematično. Sada me čeka gomila obaveza i na porodičnom i na privatnom planu. Ali ću se truditi da ovde iznesem sve što primetim.

Da, i upravo sam primetio da je Terminate prevedeno kao Okončaj. Previše mlako PMSM. Mislim da je Prekini bolje rešenje. Treba da se naglasi da je u pitanju nasilan prekid programa. U žargonu se često kaže i ubiti, ali bi tu došlo do konflikta sa terminom Kill, koji je rezervisan za drugu namenu.

I još jedna stvar (uuuu, mislim da bi ovo naišlo na veeeliki otpor kod gomile ljudi  >:D). Radi se o trakama sa alatima. Tu dolazimo do drugog principa jezičke ergonomije. A to je metafora. Ako se koristi metafora, svi termini moraju da se užive u ulogu. To bitno skraćuje vreme učenja. Dakle, umesto da kažemo traka sa alatima, možemo lepo reći polica sa alatima. Ali okej, to je opet pitanje ergonomije.

Neću mnogo da razglabam da ne bih na kraju ispao glup.  ^-^

http://en.wikipedia.org/wiki/Interaction_design#Why_interaction_design.3F


Veruj mi da se ovoj temi pridaje veliki znaćaj i inače, ne samo na projektima kao što je KDE. Ja znam čoveka koji upravo radi diplomski rad iz oblasti dizajna interfejsa. To nije nimalo naivna stvar. To što naša zemlja kaska (a možda i ne kaska baš puno? šta ja znam), to je potpuno drugačiji problem, koji ne bi trebalo da nas dotiče.

Ček, što ga odseče ovde, baš bi me zanimao nastavak? :)

Stvar je u tome što planiram nekakav heuristički sistem, gde bih mogao da vremenom da zadajem kratka pravila za kritične pojmove, po kojima će da se overavaju sadašnji i budući prevodi i dopune. Ono što bi mi tu bio veliki problem, jesu varijante gde jedna ista engleska reč ima dva različita prevoda, tako da razmišljam kako to da rešim.


Lek ti je svakako jednostavan i robustan, ali užasno zahtevan. Mislim da ga je moguće dosledno sprovoditi jedino kada bismo za svaki program imali drugog održavaoca prevoda, a nemamo ni izbliza toliko ljudi :)

Malo statistike. Onomad kad se pojavio prevod Vindouza, neke brojke koje su dolazile od Majkrosofta bile su 300.000 reči i pola mega dolara troškova. Prevod KDEa trenutno ima oko 600.000 reči, a dokumentacija koju još nismo ni dotakli, preko 2.000.000.

Ukratko: svaka automatizacija koju možemo da izvedemo, zlata je vredna.


Uh-uh, nisam baš siguran. Rekao bih da „automatsko“ može biti i statičko i dinamičko. Baš prelom reda, može biti automatski prelaman dinamički (tako da se menja kada dođe do neke izmene u redu) ili statički (tako da se red prelama bez vraćanja, npr. pri ubacivanju veće količine teksta). A može biti i ručno statički prelomljen, jedino kombinacija ručno-dinamički nema smisla.

Ali nevezano za ovu analizu, opet gledam original: i u engleskom postoje izrazi automatic i dynamic, sa istim značenjima kao u srpskom, pa su opet razvijači programa odlučili da stave tako kako jesu. Uvek sam vrlo sumnjičav kad mi padne na pamet da rečima koje se u oba jezika poklapaju po smislu, menjam po svom nahođenju.


Ma ne bre, nego mi original nije jasan, odnosno nemam pojam šta ta opcija radi :) Upalim, ugasim, i ništa ne biva. Pa rekoh pošto si precizirao, znaš šta radi, pa bih voleo i ja da znam. Naravno, aferim kraću verziju prevoda :)


To je sve u redu, samo ne mogu parcijalno da prevodim delove nekog skupa pojmova, nego kao celinu koja ne škripi kada zatreba u kompletu. U ovom slučaju, potražim npr. „scrollbar contains slider“ i dobijem prvo http://www.webdevelopersnotes.com/tips/html/colored_custom_scrollbar_tutorial.php3, gde vidim šta moram sve da uklopim od pojmova. Znači, jedno rešenje bi bilo: klizačka traka (klizotraka?, eh, da mogu ko 'Rvati) se sastoji od klizača, šine, gornje i donje strelice. Drugo rešenje bi bilo: klizač se sastoji od šine, ???, gornje i donje strelice; znači, moram prvo da uklopim ove ??? (kao prevod za wiper, thumb, šta već), pa onda da razmišljam 'oću-neću :)

Što se tiče „punopravnih kovača“ (usput, ne kažem da neko ima ili nema pravo, nego da se na neke ljudi prosto ugledaju, i da takvih nema kod nas), gde si to tačno video — tj. da se scrollbar prevodi kao „klizač“? Jer, kao što rekoh, prethodne izvedbe mi znače pri odlučivanju.


Svakako, samo napred, vrlo sam rad da prodiskutujem svaki konkretan predlog :)


Ma i ta množina je greška. Uzevši u obzir ono što reče da ni original nije baš sasvim korektan, mislim da ću izmeniti ta dva na: „Sažmi do najvišeg nivoa“, „Razvij do najvišeg nivoa“, oslanjajući se na uobičajenu neodređenost priloga „do“ (inkluzivan ili ekskluzivan?) koja uvek zavisi od konteksta.


Potpuno se slažem, uvek mi je terminate problem, ne znam šta ću sa njim. „Ubiti“ je kao što reče nešto drugo, a i „prekinuti“ mi ne deluje žustrije od „okončati“. Još neki predlog?


Ni meni „traka sa alatima“ nije baš pristala. U Gnomu koriste npr. „paleta alata“ (ono kao slikar što ima krugove boja na svojoj paleti), a čuo sam i za „alatnica“ negde. Gotov sam da pređem na „paletu alata“, dočim i stoga što nije loše ni kad se skrati samo na „paleta“. „Alatnica“ mi naravno još više prija, ali mislim da će se to teško provući :)


Možda ja tebe ne razumem, ali ne vidim kakve veze prevod ima sa dizajnom interfejsa (sučelja). Primer: u KDEu su raspravljali, baš u vezi sučelja, da li da koriste folder ili directory. Tada su ljudi iz HIG grupe (Human Interface Guidelines) objasnili da je folder pravilno vezano sa grafičkom predstavom fascikle, programeri nisu imali tu šta dalje da tupe (mada jesu tupili, ali u prazno :) Tako da smo i mi u prevodu odmah prešli na „fasciklu“.

Hoću da kažem: izbor terminologije u dizajnu sučelja radi se u izvoru, a na prevodiocima je da to verno predstave (npr. izbegavajući uvođenje dvosmislenosti koje original ne poseduje, zadržavajući pitomost ili jezgrovitost koju original poseduje), a ne da redizajniraju sučelje. Odnosno, ako žele da redizajniraju, onda lepo idu na izvor i razglabaju sa ljudima tamo, pa da svi prevodilački timovi profitiraju. Zato se zove slobodan softver :)