Linuxo Forumi

Zna li neko sta se dogadja sa Anjutom? Posle problematicne verzije 2.0.1 nije objavljena nova verzija.

Mislim, nije valjda...? :(

ako pogledas cvs, videces da je changelog menjan pre 89 minuta (12:53 je vreme kada pisem ovo)... nije mrtva, ali bi joj svakako dobrodoslo programera, kojih ima malo. alati za razvoj na linux platformi su (jednom recju) SMESNI.

Kao sto rece RMS pre neki dan ako ti ne odgovara ovo sto postoji,
sedni pa napisi sam nesto bolje.

Ima li neki argument za ovo, lično iskustvo ili nešto treće? Lično, pored više godina korišćenja Visual Studio IDE, koristim KDevelop i nešto ne vidim da je smešan...  :roll:

Ma, IDE okruzenja su OK. Ono sto fali linuxu su kvalitetna RAD okruzenja. Jedino kompletno RAD okruzenje za koje ja znam je Boa Constructor (wxPython), mada je i on po malo traljavo odradjen. No....

Zato sada imamo gomilu nedovrsenih IDE okruzenja za C/C++. Svi se tripuju da pisu "nesto svoje". I dalje stoji -> IDE okruzenja za C/C++ pod Linuxom su SMESNA i nisu nista dalje odmakla od "projekta iz garaze".

Ponovo ista tvrdnja i ponovo moje podsecanje da bi za ovako nesto valjalo dati i neki argument...
P.S. Sta je to u Visual Studio vizuelno? Editor dijaloga u kome ni font ne mozes da promenis?

Zanemarimo na UI tip vizuelnog (brzi alat za pravljenje UI programa koji je unuter VSa) vec se usredsredimo na programiranje ANSI ISO C/C++ i sta nam to Visual Studio nudi:

* osim ociglednog editora koji ima intelisense, coloring i "odlazak" do deklaracije/definicije tipa
* ima prilicno ANSI ISO C/C++ kompatibilan kompajler (cak ni GCC nije 100% kompatibilan)
* ogromnu brzinu u svim svojim delovima (khm* GDB *khm)
* integrisani debugger sa neverovatnim "vizuelnim" mogucnostima kao i veliku preciznost (ne "skace kao lud" kao sto to ima obicaj GDB i nije memorijska SVINJA)
* mogucnost lakog definisanja nacina kompajliranja, linkova, zavistnosi, build koraka i sl.

Naravno, ostaje ono "sve je stvar ukusa"

Očekivao sam više, ali "sve je stvar ukusa" ;)
KDevelop ima, što VS nema:
- Expand Abbreviation - otkucaš for i dobiješ
        for( ; ; ) {
        }

ili if i dobiješ
        if (  ) {
        } else {
        }
- Code Snippets - predefinisane blokove koda, Notifikacije tipa zvučne indikacije završetka build procesa, automatskog logovanja, indikacije u Taskbar-u i sl.
- Difference Viewer - šta bi VS bez Total Commander opcije Compare Directories?
- Quick Open Class
- Quick Open Method
- automatsko komentarisanje po Doxygen sintaksi
- automatsko generisanje Doxygen dokumentacije (ako je neko ručno podešavao Doxygen zna šta ovo znači)
- Collapse-ovanje koda, što VS ima od nedavno, od .NET verzije
- Class inheritance diagram
- Automatsko generisanje Distiribution & Publishing fajlova (Install Shield?)
- Debugger podržava regularne izraze
- Valgrind vrši analizu koda, otkriva curenje memorije
- Nije SVINJA po pitanju pravljenja "meta" fajlova koji zauzmu i do 10 puta više prostora od ostalih neophodnih fajlova, tipa incremental link, prekompajliranih hedera i sl. Doduše, bez njih bi build proces mogao biti nedopušteno dug.
...
...
Jedno je stvar ukusa, a drugo kad je nešto praktično i omogućava brz razvoj kvalitetnog i dokumentovanog koda.

free: http://gambas.sourceforge.net/
komercijalni ide: http://www.realsoftware.com/

Šta nedostaje Qt-u, kao RAD alatu, u kome je pisan ceo KDE?

U cemu je tacna razlika izmedju RAD alata i IDE okruzenja? Tj. sta kvalifikuje IDE da bi se nazvao RAD alatom?

Ja bih rekao da RAD alati generisu malo koda, npr. otvore event funkciju onClick sa parametrima kada dvaput kliknes na dugme u dizajneru. Imaju po neki wizard, kao i databind kontrole.

Nisu ista kategorija. IDE (Integrated Development Environment) je širi pojam i skraćenica za integrisano okruženje za razvoj. Obično kao minimum podrazumeva na jednom mestu grafički editor, kompajler i debugger.
Vidi: http://www.webopedia.com/TERM/I/integrated_development_environment.html (http://www.webopedia.com/TERM/I/integrated_development_environment.html).
RAD (Rapid Application Development) je skraćenica za alat za brz razvoj softvera. Ovo podrazumeva dobijanje funkcionalnog programa sa relativno malo kucanja, posebno što se korisničkog interfejsa tiče. Prvi pravi RAD alat koji sam koristio bio je Delphi 1.0. U njemu odmah dobijaš formu, dodaš kontrole grafičkog interfejsa, funkcije koje će da budu pozvane aktiviranjem ovih kontrola i već imaš mini aplikaciju. Vidi: http://www.webopedia.com/TERM/R/Rapid_Application_Development.html (http://www.webopedia.com/TERM/R/Rapid_Application_Development.html)
Nebitno je koliko koda RAD alati generišu, već koliko ti moraš dopisati. Inače, to malo je samo ono što se vidi, a da bi ti to omogućili, u pozadini se generiše više koda nego kad bi sve radio sam. To je cena RAD razvoja, ali nije značajna zbog dovoljno jakih računara kojima cena pada.

Otvorio sam webopediu i kaze u poslednjoj recenici:

Sto znaci da s obzirom na danasnji razvoj alata, prakticno i nema neke razlike.

Pogledao sam i na wikipediji u kojoj navode James Martin-a (1980) kao tvorca RAD koncepta. U principu radilo se o agile metodologiji razvoja softwera, nesto kao sto je danas exreme programming. RAD cine metodologija razvoja i alati. Najvazniji deo metodologije je brza izrada prototipa, i samim tim rano ukljucivanje korisnika u faze analize i dizajna. Dok RAD alate cine CASE alati (code generation, UML editors, refactoring tools, model transforming tools, revision control...).

Sto se tice IDE okruzenja, ne vidim razlog zasto tu ne bi uvrstio Emacs i Vim (Gvim)? Ne sklanjas ruke sa tastature pokreces kompajler, debugger, setas se "rappidno" po kodu, na par pritisaka dolazis do deklaracije promenljive, header fajlova. Nisam video bolje resen folding, nego u vimu. Takodje vrlo brzo mozes da kreiras makro, ili da ponovis neku operaciju.

Ono sto ja nisam video u opisima RAD ciklusa je refactoring, sto je recimo vrlo bitna stvar u XP-u. Obicno proizvod prototipa postaje konacan proizvod. Nema separacije koda za prezentaciju, od koda logike (npr. MVC). Sto u krajnjoj liniji daje brzo konacan proizvod, ali sto se tice odrzavanja povecava troskove...

Ide se ka tome, ali još to nije RAD. Npr. Visual Studio, tek u .NET varijanti ima elemente RAD alata koje je Delphi imao od kad postoji, a to je 10+ godina. Teško je kad je osnova loša napraviti da to bude dobro, a zadržati raznorazne kompatibilnosti, a uz sve to misliti na ekonomski faktor da se to što bolje proda i sl.

Kako postavljaš opcije kompajlera? Kako se u Vim-u krećeš po linijama koda kod debug-a? Kako dodaješ nove fajlove projektu?
Primer koji navodiš je da je editor samo editor, sa funkcijama shell poziva eksternih aplikacija koje mogu biti bilo šta. Nekad je to imao odlični Brief editor za DOS, a kasnije Q Editor. Nijedan od njih nije IDE.

Šta ovo znači? Zašto bi neki od elemenata razvoja softvera bio bitan za XP, a ne za neki drugi OS?
RAD i refactoring nemaju veze jedan sa drugim. Refactoring je normalan proces svakog razvoja, u smislu poboljšanja postojećih rešenja i RAD se time ne bavi.

To je stvar lične organizacije koda. Dekompozicija je bitan element i naravno da treba odvojiti logiku programa kao celinu na koju neće uticati, ili će uticati minimalno na tačno definisanim mestima, korisnički interfejs i sl.

Nismo se razumeli. Mislio sam na XP kao na extreme programming, ne na OS. Uporedjivao sam XP sa RAD-om kao nacinu razvoja softvera. Oba koncepta spadaju pod agile grupaciju metodologija. Zajednicko im je rad u iteracijama - ciklusima.

Iteracija u RAD metodologiji je kratka. Bitno je sto brze stici do prototipa, koji pokazujes klijentu, i nakon primedbi prilagodjavas, doradjujes, radis na novim zahtevima. Nema se vremena za poboljsavanjem koda, refactoringom. Rokovi su kratki da ne bi doslo do produzenja trajanja iteracije.

Dok u XP-ovoj iteraciji-ciklusu razvoja refactoring zauzima veoma prioritetno mesto.

U tom smislu RAD alati imaju svoju vaznost i mesto. Ako prihvatis RAD metodologiju razvoja sa svim svojim manama i nedostacima, RAD alati postaju veoma bitni.


http://sourceforge.net/project/screenshots.php?group_id=134978&ssid=9952
nisam probao, al izgleda da i to radi :)))

A sta fali da pozivas neki eksterni program (frontend za gdb i sl.)?

Brze jeste u KDevelopu, ali mi je zanemarljiva dobit. Najvise vremena se provede u tekst editoru i dibageru. Ono sto mi je recimo stvarno korisno kod IDE okruzenja je  intellisense, popupovi sa sintaksom, helpom i sl. recimo dok ne naucim nesto novo. Mada zavisi i od jezika, recimo mislim da je za javu to neophodnost. Za perl, php, tcl, c nisam nikad osetio neku potrebu, sve potrebe je zavrsavao autocomplete ctrl-p.