Linuxo Forumi

Kako da iz QtDialoga izvučem neku povratnu vrednost a da to nije Qt::Accepted i Qt::Rejected. Konkretno, imam dijalog koji sadrži listu QDateTimeEdit-ova i hoću da mi se vrati lista QDateTime-ova. Ne bih da koristim connect za svaku promenu, a nije mi jasno zašto si standardni dijalozi idu preko statičkih funkcija. Na kraju, može li to modeless dijalogom ako ne može modalnim?

Qt::Accepted i Qt::Rejected dobijaš kao povratnu vrednost od samog poziva, ali možeš da dodaš razne getOvo(), getOno() metode.

Svaki tvoj dijalog je izveden iz QDialog-a. Kao i u svakoj drugoj klasi deklarišeš metode i podatke članove. Pristupaš im isto kao i u svakoj drugoj klasi. Dakle, tvoj klasa je npr. class MyDialog: public QDialog. Dodaš podatke članove npr. int m_nVal1, int m_nVal2 i metode int getVal1() const { return m_nVal1; } i int getVal2() const { return m_nVal2; } i sl.

Sve je to u redu, ali evo pratičnog primera. Recimo da imam
MojaKlasa MojDijalog::getOno() const;

Onda u matičnom prozoru pozovem MojDijalog(this); i kažem
.

Praktično pitanje je da li još uvek postoji instancaMojegaDijaloga kada se završi exec funkcija?

Da, naravno.
"instancaMojegaDijaloga" je validna promenljiva u delu iza naredbe if. Kako je ovo staticka promenljiva, objekat je smesten na steku i instanca postoji u celoj metodi (ili sta je vec) u kojoj je definisana ova promenljiva, a brise se na kraju metode.

Ne, ona je validna i ispred if() jer je ispred i nastala. U if() se samo izvršava jedna od njenih metoda (exec).
Obično nije statička već dinamička ili kao podatak član neke druge klase.
Oblast važenja je ista kao i za svaki drugi tip promenljive, npr. int, a zavisi od načina deklarisanja. Najšešći način je kada je u nekoj drugoj, glavnoj ili ne, klasi definisan pointer na dijalog klasu kao MyDialog *m_dlgMain; Onda u konstruktoru te klase se instancira kao m_dlgMain = new MyDialog(...); Ovako je m_dlgMain vidljiv unutar cele nadredjene klase.

Slazem se. Samo je covek pitao da li je vazeca nakon poziva metode exec, tj iza if naredbe. Zato sam srocio ovako.
I sa ovim se slazem, ali je u gornjem primeru staticka. Obrati paznju na operator (.) pri pozivanju metode exec. I takodje kazem da je dobra praksa sve koristiti pointere za sve objekte i dinamicki ih alocirati.

Ma to se tiče pokazivača, sve i radim preko njih. Nego me kopka još jedna stvar upravo oko steka i slobodnog memorijskog prostora. Recimo da imam klasu MojaKlasa koja sadrži promenljivu članicu NekaKlasa članica (dakle, ne kao pointer). Ako sada tu klasu instanciram preko pokazivača (MojaKlasa * mojaInstanca = new MojaKlasa()) šta je na steku a šta u slobodnoj memoriji?

Pa na steku ostaje samo pointer na instancu MojaKlasa. Sve ostalo je na heapu
(ako sam dobro razumeo sta si napisao :))

Moj ti je savet da o tome ne razmišljaš bez debelog razloga. Davno su prošla ta vremena. Ako baš imaš razlog, navedi da tumačimo...

Pa radi se o sledećem: u jednoj klasi mi se kao promenljiva članica nalazi lista od 4500 objekata, tako da čak i sa 512MB RAMa može da mi iskrsne pitanje memorije...

swap ne koristiš? Moraš li sve da držiš u memoriji?