Linuxo Forumi

Pošto iskustvo pokazuje da ljudi baš ne vole da šalju prijave grešaka na mail prevodioca, a u cilju poboljšanja i ispravljanja prevoda...
molim sve one koji koriste KDE kao grafičko okruženje da pomognu tako što će svoje predloge, uočene greške itd. ostavljati ovde (za sada).

(naravno, najbolja varijanta je da odete na Pomoć> O programu> Prevod u meniju programa u kom ste uočili grešku i da o tome izvestite prevodioca poslednjeg na listi)
HVALA.

p.s
zamolio bih administratore da poruku, ako je moguće, postave lepljivom

Evo malo da zaživi. SuSE 10.2 ima šareno preveden KDE, a pomešana je i latinica sa ćirilicom. Dakle, neupotrebljivo!

Ja sam jedan :)


Eh, šteta, ja se baš baškario u bezgrešnosti. Top-tema, i niko da prigovori čitavu godinu. Ili možda ljudi ne koriste lokalizaciju? Ma ne...


Može malo detaljnije? Pa da ispravimo.

Tako nekako smo i dogovorili, da u menijima (posebnom glavnom meniju programa) uvek stoji „Podešavanja“, a inače na volju prevodioca (kao sinonimi). Mada bih ja radije svuda imao postavke, ali tako je kako je.


Jes', baš taj koristimo za lokalizaciju KDEa, mada naravno nema nikakve obaveze da se tako čini (zgodan je jer jedini ume da pripomogne sa „dijalektom“ PO datoteka koje se koriste zaključno sa KDE trojkom).


Ruku na srce, možda je to više posla nego što treba? Morao bi onda da imaš ažurnu granu 3.5 prevoda iz SVNa, da bi se razlike mogle čisto primeniti. Mislim da ovo vredi jedino kada se želi održavati prevod nekih od programa.

Što se tiče očiglednih ispravki (tipfelera, pogrešnog konteksta), to slobodno možeš neformalno da prijaviš. A ako bi se izmena sastojala u promeni terminologije, tada bismo već morali da pričamo o tome :)


Moram ovde u digresiju. Prvo, misliš li da su engleski izrazi intuitivni englezima operisanim od kompova? Drugo, misliš li da se prevod treba praviti za ljude operisane od kompova? Ja bih na oba rekao — ne :)

@foxbunny KBabelom valjda al ja se nisam nesto s nasao s njim pa prevodim Mandrivu sa KWriteom i Konzolom

Da, ali tu smo prevideli činjenicu da je reč "intuitivan" ukorenjen u savremenom srpskom jeziku i ne traži alternativu (kao i ova reč, na primer) u korenima našeg jezika.


Bitno je uzeti u obzir činjenicu da se profil ljudi koji *prevode* KDE razlikuje od profila *krajnjeg korisnika* koji nikada neće ni pomisliti da prevodi bilo šta, a kamo li interfejs. Dakle, to što je softver pun "postavki" može biti samo problem imitacije ili nedovoljnog razumevanja krajnjih korisnika. Zato sam i rekao da "šta ljudima ima smisla to ne zavisi od nas, već od njihovog iskustva". Barem ne na kratke staze. Ako želimo brzo usvajanje srpskog prevoda, moramo se prilagoditi krajnjim korisnicima, a ne sopstvenim navimaka ili navikama drugih prevodilaca. Uostalom, tako je inače sa jezikom. Nekome koje stalo do gramatičke ispravnosti teksta, biće teško da čita, recimo, članke u većini novina, dok će čitaoci često onanisati nad glupostima koje tamo vide. To je sve stvar "navika". Ali čak i da ne silazimo toliko nisko da se prilagođavamo gluposti većine ljudi, još uvek imamo dosta prostora za manevrisanje.


Konkretno na primeru "postavki", ja ne vidim uopšte problem u filterima kroz koje su propuštene sve mogućnosti, već u inerciji prevodilaca (bez uvrede, ovo nije ništa lično). Taj problem sa video i u štampanoj literaturi, a provlači se i kroz prevode interfejsa. Naravno, "postavka" je još i ok. Ja sam viđao u knjigama primere da pukneš od smeha. 

Postoje situacije, slažem se, kada je nemoguće odabrati reči koje će biti dovoljno jasne od samog početka. Na primer, "transparency flattening". Ljudi se često zakače za reč "flatten" zato što misle da znaju šta je "transparency". Međutim, ako uzmemo u obzir ceo kontekst u kome se koristi taj izraz, dolazimo do zaključka da ni prva reč nema odgovarajuću srpsku reč. Sa kontekstom u vidu, ja sam, na primer, rešio da se uopšte ne bakćem bukvalnim prevodom tog izraza, već sam iz konteksta u kome se izraz javlja, skovao "ubijanje providnosti". To je bilo dovoljno jasno čitaocima i izraz je bio relativno lako prihvaćen (bez "jezičkog otopra"). Da li prevod dobar? Možda i nije sa jezičkog stanovišta, ali je poslužio svrsi veoma dobro — preneo je smisao originala. To je, mislim, suština prevoda.

Ono što sam svim ovim hteo da kažem je, ukratko, da termini ne treba da sile ljude da ih uče napamet, već da se zbog logike konteksta (ili mesta) ma kojem se javljaju, brzo "progutaju i svare". Nekad je to nemoguće, slažem se, ali ako je moguće, onda ne treba izmišljati nove reči ili koristiti izraze koji ne asociraju ninašta samo da bi se jezički (tačnije, sistemski) bio korektan.

Ovo je već moje lično nagađanje, ali... Činjenica je da bi "razlaganje providnosti" mnogima zvučalo bolje, mnogo bolje. Ali isto tako mislim da bi većina smesta došla do zaključka da ne može ni zamisliti kako se to providnost razlaže *bez objašnjenja* koje si imao prilike i sam da pročitaš. U kontekstu efekta tog postupka, za krajnjeg korisnika je bitno to da objekti prestaju da bivaju providni. Sam efekat, dakle. To je za mene isto kao što govorimo "vožnja" a ne "cimanje volana i menjača, i pritiskanje papučica" (koje zatim spakujemo u neki izraz tipa "upravljanje vozilom"). Oba koncepta su validna, ali sa suprotnih gledišta. Dakle, moj cilj je bio da na osnovu samog izraza čitaocu smesta bude jasno čemu se teži. "Ubijanje", doduše, može da se shvati ovako ili onako, baš kao i "razlaganje", ali mi se činilo da je u datom momentu ubijanje bilo najbliže poenti. U tom smislu, ni original nije bio baš preterano intuitivan, ali ja ne marim mnogo za original. Najbitnije mi je bilo da se sam postupak nazove tako da čitaocu (korisniku) bude jasan. U tom smislu, original mi je kao "ideja": aha, postoji to i to što se u originalu identifikuje tim i tim izrazom — kako ga sad nazvati na srpskom. Pristup je daleko slobodniji (bezobrazniji?) od pristupa koji, opet pretpostavljam, koriste mnogi prevodioci (ne mislim na tebe konkretno, već na sveukupno iskustvo koje imam sa srpskom lokalizacijom).


Ma, naravno, slažem se da se ponekad adekvatni izrazi ne mogu lako naći. Ali uvek možemo osporiti i same filtere ili ih na trenutak zaboraviti. Ako se previše držimo pravila koje smo sebi zadali, ne možemo imati slobodu u pronalaženju dobrog rešenja. Ja sebi jednostavno dozvoljavam da lupetam do besvesti i jednom u sto pokušaja ću doći do neverovatnog okrića koja često ruše sve postavljene zahteve.


Da, ovo je još jedna tema koja je veoma zanimljiva. Na primer u grafičkoj struci se sve više ruši nemački šablon i uvodi engleski. To je, naravno, posledica uvođenja računara, ali i promene starosne strukture u struci. Mlađi ljudi nisu toliko eksponirani nemačkom jeziku koliko starije generacije. Verovatno i ovo ima velikog uticaja na savremeni jezički osećaj. Skoro da imamo dve grane srpskog jezika, u tom pogledu.


A, vidiš. Ja sam namerno hteo da izbegnem izraz "profesionalizam". Retko ko je dostigao takav nivo da je potpuno emocionalno 'ladan. Mislim da to i nije moguće. Uvek na nas utiču naša ubeđenja (ne stavovi, dakle, već ubeđenja), a ona su uvek ukorenjena u emocijama. Ići protiv svojih ubeđenja je glupo u svakom slučaju. Ako treba krenuti u drugom smeru, potrebno je sebe ubediti u valjanost tog poteza. Ali, već zalazimo duboko u OT vode.  :

Nego da se vratimo temi... Da li je moguće obrađivati prevod na živo? Na primer izmenim neki fajl i odmah vidim u KDE-u šta se desilo? Kapiram da bih tako mogao najbolje da vidim šta sam uradio. Posle mogu taj fajl lepo da diff-ujem i okačim ovde ili ti pošaljem na e-maili ili tako nešto... čisto malo da te zabavim. 

Što se mene tiče, savršeno — da vidiš što bih se ja osilio sa KDEom, da ne bi našeg obor-kneza, Marka Rosića, da grdi po raji :) (*poetsko preterivanje)


Eh, gotovo kafenisanje? Ajde.

Postoji lak i prljav, i čist i teži način.

Prljav način bi bio da skineš izvor prevoda koji odgovara instaliranoj verziji KDEa (npr. kde-i18n-sr-3.5.5.tar.bz2), u kome se nalaze PO datoteke koje sadrže prevod, i onda ih instaliraš preko onih koje dolaze uz distribuciju. Kad izmeniš nešto, samo opet opališ make install, i ažuriraće samo izmenjene datoteke. Problem sa ovim je što ne možeš baš sve izmene videti u akciji (prevodi iz desktop_*.po datoteka — uglavnom imena ikona, iz K-menija, i sl. — generišu se pri kompilovanju celog KDE), i što kad praviš razlike, činiš to sa neažurnom verzijom, ona u centralnom skladištu može biti u međuvremenu izmenjena (mada je 3.5 grana sada već prilično stabilna).

Čist način (kako stalni prevodioci ponekad rade) bio bi da se održava verzija KDEa kompilovana iz izvora, usklađena sa centralnim skladištem (grana 3.5), i onda sve ide kako treba. Mada ima začkoljica da se to namesti kako treba, tako da se ne meša sa normalnom distribucijom (obično se doda još jedan korisnik, s posebnim podešavanjima okruženja...)


Fala na lepim rečima :)