Ovo je veoma kratak (i nadam se, informativan) vodic za odabir Linuxa sa kojim cete poceti, ako do sada niste nikada koristili Linux. Namera nam je da nikoga ne teramo da koristi ovaj ili onaj Linux (mislim da ce vam vremenom potreba da se to naglasi postati jasna), vec da preporuke uskladimo i sa onim sto novi korisnik ocekuje od svog prvog Linuxa. Ujedno cemo vas uvesti u koncept Linux distribucija i time obrazloziti razlog za postojanje tolikog broja (preko 700) razlicitih vrsta Linuxa.
UVOD: STA JE DISTRO?Kao prvo, sta je distro? To je skracen oblik reci distribucija. A sta je distribucija? Da bismo odgovorili na ovo pitanje, prvo treba da znate da Linux nije operativni sistem. Linux je samo jezgro operativnog sistema. To jeste veoma bitan
deo operativnog sistema (to vam je kao maticna ploca u odnosu na ceo kompjuter), ali je svejedno samo deo sistema.
Da bi bio celovit, jedan operativni sistem mora imati i raznorazne alate koji omogucavaju da se:
- sam sistem instalira na vas hard-disk
- da se sistem sa hard-diska podize
- instaliraju programi
- kontrolise hardver
- podesava sistem kako bi radio onako kako vama odgovara
i tako dalje.
Sami korisnicki programi (aplikacije) nisu deo sistema, sto je jasno.
Dakle, pakovanje u kome se dobija Linux, sadrzi jos i razne alate, program za instalaciju, program za podizanje sistema, i ostale alate za podesavanje sistema i instalaciju softvera. Taj paket se zove distribucija. U distribucijama se cesto nalazi i desktop (vidi uvodnu temu:
Otkud ovo ovde), a tu su i mnogi korisnicki programi, kako biste posle instalacije sistema odmah na raspolaganju imali ono osnovno (za mnoge i sve) sto treba za normalan rad na racunaru.
Zbog velikog broja razlicitih komponenti koje se ugradjuju u Linux distro, postoje najrazlicitiji stavovi o tome kakva je kombinacija komponenti najbolja. Broj razlicitih distibucija je samo odraz sarenila tih stavova.
Pored klasicnih distribucija, postoje i specijalizovane distribucije, ali one vec nisu za opstu upotrebu i time se ovde necemo baviti.
NAPOMENA:
Za korisnike dial-up (telefonske) veze sa Internetom, veoma je bitno da uz distro dolazi sto vise softvera (na DVD/CD medijummima). Za takve korisnike, izbor se svodi na kolicinu softvera, i samim tim, na Mandrivu (1xDVD u Mandriva Free verziji), openSUSE (1xDVD) ili Debian (4xDVD).
DISTRO ZA POCETNIKEKada se radi o distrou za pocetnike (a to je cesta tema u svetu Linuxa), ljudi najcesce kazu: "Ovaj je pravi!" Medjutim, treba imati na umu da distroa ima preko 700 (!!!) od kojih se vise od 300 aktivno razvija svaki dan. Ako zelite da znate kakvih sve ima, prvo idite na
Distrowatch.com i pregledajte malo sta sve tamo ima.
Najverovatnije je da ne postoji jedan jedini najbolji distro za pocetnika. Neki pocetnici su zapravo eksperti za racunare i jedino sto je kod njih pocetnicko je poznavanje Linuxa. S druge strane, ima i onih kojima je Linux prvi operativni sistem uopste (mada je takvima najbolje da pozovu nekoga ko vec koristi Linux i da sa njim instaliraju svoj Linux).
U ovoj listi raznih distribucija, pokusacemo da distribucije klasifikujemo prema nivou znanja i predanosti koji zahtevaju i prema raznim znanjima i vestinama koji se mogu steci njihovim koriscenjem.
Kada za neki distro kazemo da nema forum na Linuxo forumima, to ne znaci da necete moci da dobijete pomoc u vezi sa njim. To samo znaci da ne postoji jasno naznacen forum samo za njega.DISTRO ZA LAGANI STARTU ovoj kategoriji se nalaze distroi koji od korisnika ne zahteva nista vise od vestina koje je stekao na Windowsu ili nekom durgom operativnom sistemu. To su distroi koji olaksavaju administraciju sistema, daju na tacni sve funkcije do kojih se kod drugih distroa dolazi na malo (ili malo vise) tezi nacin, i imaju dobar izbor softvera koji dolazi uz njega.
1. PCLinuxOSLakoca. To je jedina rec koja moze sazeti PCLinuxOS. Ovo je svakako jedno od najlaksih Linux izdanja koji trenutno postoji. To ne znaci da je manjkav u bilo kakvom pogledu. Veoma je brz i stabilan, a instalira se za svega 10 do 20 minuta.
sajt:
http://www.pclinuxos.com/aktuelna verzija: 2007
download:
http://www.pclinuxos.com/index.php?option=com_ionfiles&Itemid=28forum (Linuxo): nema
forum (distro):
http://www.pclinuxos.com/index.php?option=com_smf&Itemid=58dokumentacija:
http://docs.mypclinuxos.com/Main_Page2. openSUSEAko ne zelite da dozivite nista od stvari kojima vas plase iskusniji korisnici Linuxa (ili neiskusni protivnici Linuxa), ovo je pravi distro za vas. openSUSE je distro sa dugom tradicijom, izradjen tako da maksimalno olaksava administraciju sistema, a ima i veliki broj pristalica, sto je plus kada vam treba pomoc ili savet.
sajt:
http://www.opensuse.org/aktuelna verzija: 10.3
download:
http://software.opensuse.org/forum (Linuxo):
http://www.linuxo.net/forum/index.php/board,19.0.htmlforum (distro):
http://www.suseforums.net/dokumentacija:
http://en.opensuse.org/Welcome_to_openSUSE.org3. SimplyMEPISSimplyMEPIS je disto po svojim karakteristikama veoma slican PCLinuxOSu. On je od samog pocetka pravljen da bude i kucni i poslovni distro i podrzava veliki broj najnovijih tehnoloskih zezalica, a sve to veoma jednostavno mozete konfigurisati.
sajt:
http://www.mepis.org/aktuelna verzija: 6.5
download:
http://www.mepis.org/mepis6.5 (na samom dnu stranice)
forum (Linuxo): nema
forum (distro):
http://www.mepislovers.org/forums/index.phpdokumentacija:
http://www.mepis.org/docs/en/index.php/Main_Page4. MandrivaNekada je Mandrake Linux (sada Mandriva) bio distro koji je vazio za najprijateljskije raspolozen prema novim korisnicima Linuxa. Iako su ga mnogi u medjuvremenu stigli i prestigli, ovo je svakako jedan od najlaksih distribucija na sceni. On se nalazi na ovoj listi posto je trenutno za njega najlakse naci pomoc na ovom forumu. Ako koristite Mandrivu, nemate (neresivih) problema.
sajt:
http://www.mandriva.com/aktuelna verzija: 2008.1
download:
http://www.mandriva.com/en/download.htmlforum (Linuxo):
http://www.linuxo.net/forum/index.php (dva odeljka Hardver i Softver na pocetnoj strani)
forum (distro):
http://www.linuxquestions.org/question/..... (ovo je nezvanicni; zvanicni forum se placa)
dokumentacija:
http://club.mandriva.com/xwiki/bin/view/KB/OfficialDocumentationLinux MintOvo je distro baziran na Ubuntuu (vidi dole) i koji novim korisnicima dodatno olaksava instalaciju i konfigurisanje sistema kodecima, browserima, drajverima i ostalim korisnim softverom na samom instalacionom disku. Uz njega takodje dolazi i komplet alata za laku konfiguraiciju sistema, a kompatibilnost sa Ubuntuom znaci da cete na raspolaganju imati veliki broj aplikacija koje sa par klikova mozete instalirati na svoj Linux Mint. Pored recenog, treba istaci i prijatan estetski dozivljaj.
sajt:
http://www.mint-srbija.info/aktuelna verzija: 4.0 "Daryna"
download:
http://www.linuxmint.com/download.phpforum (Linuxo): nema
forum (distro):
http://www.mint-srbija.info/forum/dokumentacija:
http://linuxmint.com/wiki/index.php/Main_PageUDOBNO U LINUX VODEAko zelite da se drzite sigurnog terena, a opet zelite da iskusite autenticno Linux iskustvo, ovo su distribucije koje nude obe strane Linuxa:
1. UbuntuSta reci o ovom distrou a da se ujedno ne izazovu bes, uzdasi, smeh, plac... Ovo je ubedljivo najpopularniji distro svih vremena. To znaci da, ako o Ubuntuu ne mozete nesto saznati, ne mozete saznati nista ni o jednom drugom distrou. Medjutim, Ubuntu je ipak u drugoj kategoriji (a ne u onoj u kome su najlakse distribucije) jednostavno zato sto u Ubuntuu ipak neke stvari (mada retko) morate da radite skolski (onako kako rade hakeri).
sajt:
http://www.ubuntu.com/aktuelna verzija: 8.04 LTS "Hardy Heron"
download:
http://www.ubuntu.com/getubuntu/download (
mozete naruciti i besplatan CD!)
forum (Linuxo):
http://www.linuxo.net/forum/index.php/board,30.0.htmlforum (distro):
http://www.ubuntu-cs.org/forum/dokumentacija:
https://help.ubuntu.com/2. Fedora Project (Fedora)Da nije Ubuntua, ovaj distro bi bio prvi na spisku. Fedora je potomak RedHata, koji je Linux bitno priblizio korisnicima koji nisu hakeri. Tradicija se nastavlja i Fedora predstavlja skoro savrsen miks izmedju inovacije i stabilnosti.
sajt:
http://fedoraproject.org/aktuelna verzija: 7
download:
http://mirrors.fedoraproject.org/publiclistforum (Linuxo):
http://www.linuxo.net/forum/index.php/board,22.0.htmlforum (distro):
http://forums.fedoraforum.org/dokumentacija:
http://docs.fedoraproject.org/PRELAZAK NA "ONU STRANU"Ako ste spremni da zasucete rukave, ovde smo vam spremili spisak distroa koji su odlicno dokumentovani (ako znate da citate tekstove na engleskom, uvek cete moci da se snadjete) i samim tim odlicni za ucenje. Distroi u ovoj listi su brzi kurs za poznavaoca Linuxa.
1. DebianDebian je pradeda svih distribucija. On je jedan od najstarijih distroa koji su do sada preziveli. Ovo mu daje reputaciju najzrelijeg i najstabilnijeg Linuxa, a ta reputacija je opravdana nacinom na koji se ovaj distro izradjuje. Sve u njemu je skolski. Tako da je Debian idealan poligon za one koji zele da znaju sta je Linux ispod haube, a opet zele da imaju upotrebljiv sistem. Jedna od velikih prednosti Debiana za korisnike sporijeg Interneta jeste i impresivna kolicina softvera koji dolazi na DVD medijumima.
sajt:
http://www.debian.org/aktuelna verzija: 4.0 "Etch"
download:
http://www.debian.org/distrib/ftplistforum (Linuxo):
http://www.linuxo.net/forum/index.php/board,21.0.htmlforum (distro):
http://forums.debian.net/dokumentacija:
http://www.debian.org/doc/2. SlackwareKad vec pominjemo pradedu svih Linuxa, ovo je Slackware, prababa.
Salu na stranu, ovo je drugi veoma stari distro, i u njemu se stvari rade skolskije nego kod Debijana. Zapravo, ovaj distro je lak za instalaciju, ali se administracija sistema radi manje-vise rucno (nema skoro ni jedan pomocni alat). Ipak, za Slackaware postoji velika podrska u vidu odlicne dokumentacije i brojnih korisnika.
sajt:
http://www.slackware.com/aktuelna verzija: 12.1
download:
http://www.slackware.com/getslack/forum (Linuxo):
http://www.linuxo.net/forum/index.php/board,20.0.htmlforum (distro):
http://www.slackwarehelp.org/ (nema zvanicni forum)
dokumentacija:
http://slackbook.org/ZELITE DA SE NADJETE U NEBRANOM GROZDJU?Ovo je kategorija za one koji bi sto pre da iskuse pravu Linux avanturu. Ako vas privlaci geek strana racunara, ovo je verovatno vasa kategorija. Pazite, ovi distroi nisu nimalo laki za instalaciju. Medjutim, nije nemoguce. Naprotiv, ako pratite dostupnu dokumentaciju, necete imati nimalo problema.
3. Arch Linux Arch Linux se nasao ovde samo zato sto ga urednik voli.
Medjitim, ovaj distro zaista pripada ovoj kategoriji. Instalacija je nesto teza nego kod prethodna dva distroa, ali takodje je dobro dokumentovana. Arch Linux ponajvise koriste iskusni korisnici pa cete imati koga da pitate za sve sto vas interesuje. Uz njega ne dolazi mnogo programa, pa cete morati sve da instalirate tek nakon instalacije sistema.
sajt:
http://www.archlinux.org/aktuelna verzija: nema*
download:
http://www.archlinux.org/download/forum (Linuxo): nema
forum (distro):
http://bbs.archlinux.org/dokumentacija:
http://wiki.archlinux.org/* Arch Linux zvanicno nema verzije. Sistem se preko Interneta neprekidno azurira i takozvane "verzije" Arch Linuxa vaze samo za instalacioni medijum. Trenutna verzija instalcionog medijuma je 2007-08.2
2. GentooDa li zelite da se zaista pomucite i odjednom naucite sve sto moze da se nauci o Linuxu? Dobro, ne bas sve, ali skoro sve. Gentoo je taj. Ovo je veoma izazovan distro, koji i pored toga sto ima odlicnu dokumentaciju, zahteva i malo vise zivaca od svih do sada navedenih. Ipak, kada budete probali Gentoo, svaki drugi distro ce vam izgledati neverovatno jasan.
sajt:
http://www.gentoo.org/aktuelna verzija: 2007.0
download:
http://www.gentoo.org/main/en/mirrors.xmlforum (Linuxo):
http://www.linuxo.net/forum/index.php/board,26.0.htmlforum (distro):
http://forums.gentoo.orgdokumentacija:
http://www.gentoo.org/doc/en/index.xml
Ovo je zaista kratak pregled distribucija koji su pogodni za razne vrste pocetnika. Nadam se da ce se medju ovim distribucijama naci barem jedna od koje cete moci da pocnete. Naravno, svako ima svoje misljenje u vezi sa time koji distro bi trebalo da se nadje u ovom spisku, a koji bi eventualno trebalo izbaciti. Moja zelja je bila da se na raspolaganje pocetnicima stavi malo siri izbor, a ujedno da pregled onoga sto od svakog mogu ocekivati.
Imajte na umu da ovaj tekst nece biti odrzavan redovno, tako da ce vremeno podaci u njemu zastarevati. Ukoliko primetite neku gresku, ostavite dole poruku.
