Kada si instalirao sistem, morao si da uneseš i šifru za administratora, koji se na Linuxu zove
root. Da bi se ulogovao u safe modu, moraš da pod login: uneseš "root", a pod pass: tu šifru koju si sam definisao. Ako si je zaboravio, najlakše ti je da reinstaliraš sistem i zapamtiš šta si mu rekao.
Pored toga, u toku instalacije imaš priliku da napraviš i običnog korisnika (user). Za razliku od Windowsa, na kome možeš da koristiš administratorski nalog za sve potrebe, na Linuxu to nije preporučljivo, naročito ako se kačiš na Internet. Zato uvek imaš bar dva naloga – jedan za admina, drugi za običnog korisnika. Dakle, pamtiš dve šifre i jedan username (pošto je username za admina uvek "root").
Safe mode nije predviđen za grafičko okruženje. Prema tome, moraš da startuješ normalnu verziju sistema. To je malo drugačije od Windowsa, zato što pod normalnim okolnostima možeš da se prijaviš kao običan korisnik i onda sa komandama
sudo i/ili
su privremeno dobiješ administratorske privilegjie (uz odgovarajuću šifru, naravno) i tako vršiš administraciju sistema. Dakle, ne moraš ni tada da se uloguješ kao root.
Primera radi, Control Panel u PCLinuxOSu ti sam traži root šifru svaki put kada menjaš opcije koje utiču na čitav sistem. Samim tim, ne moraš biti ulogovan kao root. Dovoljno je da mu daš root šifru kada ti je zatraži.
Komanda za pokretanje grafičkog okruženja nije kde, već startx. Dakle, kucaš:
startx
Ne znam za PCLinuxOS, ali na mnogim distribucijama ne možeš da pokreneš X.org server (to je komponenta sistema zadužena za iscrtavanje prozora i ostalih delova grafičkog okruženja, poznat kao X ili Xorg) kao root. Pretpostavka je da root treba da zna kako se konfiguriše X, ili mu X uopšte ne treba. Na nekim distribucijama takođe u safe modu ne možeš čak ni da podigneš X, čak ni kada je konfigurisan kako treba.
