Serija „Rat za Desktop“ inspirisana je skorašnjom pojavom gotovo savršenih distribucija za desktop korisnike. Za razliku od mnogih pregleda koji kruže Internetom, ovaj put ćemo pogledati neke od distribucija koje su digle prašinu ove godine i analizirati ih sa stanovišta „tipičnog“ desktop korisnika.
Ko su desktop korisniciDa bismo opseg ovog testa ograničili na razumne razmere, „tipičnog desktop korisnika“ definisaćemo (neobavezno) kao nekoga ko na računaru radi sledeće:
* koristi sajtove poput YouTubea i GMaila
* gleda .avi, .mkv i .rm video materijal
* sluša Internet radio i svoju mp3 kolekciju
* skida fajlove uz pomoć BitTorrent klijenta
* koristi digitalni fotoaparat i pregleda kolekciju slika
* otvara MS Word dokumente, obrađuje ih i štampa
* pregleda PDF fajlove
* reže CD i DVD diskove
* koristi Microsoft Live messenger i slične chat programe
Pored ovoga, za potrebe testiranja sistema uvrstili smo i još jednu ne tako tipičnu radnju: podizanje web servera i instalacija E107 CMS sistema na virtuelni host. Ovo smo uradili kako bismo malo detaljnije proverili mogućnosti grafičkih konfiguracionih alata.
Za poluprofesionalne korisnike, dodaćemo još jednu radnju:
* povezivanje Linux desktop PCa sa službenim laptopom
Postupak testiranjaDakle, na svakoj od distribucija uradićemo sledeće.
Za kućne korisnike:1. instalirati distribuciju sa što manje izmena podrazumevanih opcija
2. otići na YouTube.com i pogledati jedan video klip
3. otići na Gmail.com i pročitati poštu
4. povezati se na MSN Messenger nalog
5. pogledati .avi film
6. pogledati DVD
7. pogledati .rm fajl
8. poslušati jednu .mp3 pesmu
9. poslušati malo Internet radija
10. povezati digitalni fotoaparat i pregledati prebačene slike
11. skinuti neki manji fajl sa Torrent sajtova
12. otvoriti MS Word dokument i odštampati jednu stranicu
13. otvoriti jedan PDF dokument
14. narezati sledeću test distribuciju na CD ili DVD
15. podići LAMP, napraviti jedan virtuelni host i instalirati E107
16. ažurirati sistem ukoliko nas sistem na to podseti
Pravilo je da ne smemo ni za jednu od navedenih operacija koristiti tekstualne komande.
Drugo pravilo je da koristimo samo softver koji dolazi sa distribucijom. U slučaju da za neku od stvari koje želimo odraditi ne pronađemo ogovarajući softver, uz mali penal instaliramo softver iz unapred konfigurisanih repozitorijuma.
Pretposlednji korak nema nikakvog uticaja na našu finalnu ocenu upotrebljivosti distribucije.
Za poluprofesionalnu i profesionalnu upotrebu:1. instalirati distribuciju sa što manje izmena podrazumevanih opcija
2. povezati desktop PC sa laptopom
3. pristupiti deljenom folderu na laptopu (Windows)
4. pristupiti deljenom folderu na laptopu (Linux)
5. (iz Windowsa na laptopu) pristupiti deljenom folderu na desktopu
6. (iz Linuxa na laptopu) pristupiti deljenom folderu na desktopu
7. pri svakom pristupu prebaciti jedan fajl i odštampati ga
Pravilo je da ne smemo ni za jednu od navedenih operacija koristiti tekstualne komande.
Drugo pravilo je da koristimo samo softver koji dolazi sa distribucijom. U slučaju da za neku od stvari koje želimo odraditi ne pronađemo ogovarajući softver, uz mali penal instaliramo softver iz unapred konfigurisanih repozitorijuma.
Test mašineKućna test mašina:(Test radi foxbunny)
AMD AthlonXP 2500+ procesor
Asus A7K8X nVidia nForce2 matična
Kingston 1 GiB memorija
2 × 80 GiB Seagate, 1 × 80 GiB Maxtor ATA hard diskovi
LG DVD-MULTI optički uređaj
C-Media CM8738 5.1 zvuk
ATI Radeon 9600XT grafika
Samsung SyncMaster 940N 19" TFT monitor
Logitech RX1000 USB laserski miš
Cherry 104-key tastatura
HP LaserJet 1010 štampač
Telekom ADSL 1 Mbps, Huawei modem/ruter na LAN portu
Canon PowerShot S1 IS digitalni fotoaparat
Na prvom disku postoje 3 particije po 18 GiB od kojih jedna pripada test sistemu. Jedna particija od 14 GiB je dodeljena /home direktorijumu, a tu je i swap particija od 2 GiB.
Poslovne test mašine:(Test radi nowave)
Desktop mašina je:
AMD Athlon64 X2 4000+ procesor
Asus M2N-E nVidia nForce 570 matična
PQI 2 GiB memorija
WesternDigital 250 GiB SATA2 hard disk
Optiarc DVD/RW/DL SATA2 optički uređaj
GeForce XFX 8600GT grafika
Laptop:
Gericom Overdose-G557
Način povezivanja:
Test mašine ćemo povezati preko LAN portova direktnom vezom uz pomoć crossover kabla.
Prošli put smo testirali PCLinuxOS koji se pokazao kao više nego zadovoljavajuć sistem za desktop korisnika. Ovoga puta ćemo stvar pogledati iz potpuno suprotnog ugla. Nastavljamo seriju sa openSUSE 10.3, čedom velike kompanije u svetu ITa, Novella.
openSUSEopenSUSE, koji se razvija uz sponzorstvo Novella, glavni je predstavnik jednog velikog zrelog desktop Linuxa. Za razliku od PCLinuxOSa, koji je relativno mlada distribucija, openSUSE postoji veoma dugo — od 1992. do danas. Za naš test, to je veoma zanimljivo, jer nam pruža direktno poređenje dva (PCLinuxOS i openSUSE) veoma različita pogleda na desktop.
Lična kartaI. Kućna upotreba (foxbunny)
1. InstalacijaZa razliku od PCLinuxOSa, openSUSE CD je samo instalacioni medium i ne nudi Live okruženje u kome je moguće isprobati sistem pre instalacije. Instalacija umnogome podseća na Windows, što je, verovatno plod želje da se openSUSE takmiči sa tim popularnim operativnim sistemom.
Proces instalacije zahteva pun angažman korisnika i rezultat je veoma detaljna konfiguracija sistema pre instalacije. Ipak, u neminovnom poređenju sa PCLinuxOSom, instalacija je moža i previše komplikovana za našu ciljnu grupu. Jedna zanimljivost vezana za instalaciju je da se funkcionalan sistem diže odmah po instalaciji bez restartovanja računara. Na našoj test mašini bilo je potrebno preko sat i po vremena da se ceo sistem instalira i podigne funkcionalan interfejs. To je svakako razočaravajuće mnogo vremena u odnosu na PCLinuxOS koji se na istoj mašini instalirao za manje od 30 minuta.
U toku instalacije bilo nam je ponuđeno da skinemo dodatne pakete sa Interneta, što smo (prekršivši uputstva za testiranje) odbili. Naime, moguće je sa Interneta dovući još preko 700 megabajta podataka kako bi sistem bio što kompletniji nakon instalacije. To bi, takođe, značilo da bi sama instalacija trajala preko dva i po sata, i to na ADSL vezi od 1024 kbps!
Mi smo pri ruci imali i dodatni CD sa softverom, ali nas program za instalaciju nikada nije upitao za taj CD, pa nismo otkrili šta je na njemu.
Nakon završene instalacije, podiglo se prelepo GNOME okruženje. openSUSE je uvek bio poznat po veličanstvenom estetskom ugođaju, i ovoga puta smo se uverili u opravdanost te reputacije.
Naravno, ima i nedostataka. Vreme na časovniku je išlo čak DVA sata unapred!
2. Odlazak na YouTubeNakon instalacije otvorili smo FireFox. Međutim, po odlasku na YouTube nismo uspeli da uživamo u sadržaju. Flash plugin koji se zahteva za gledanje videa na YouTubeu nije bio instaliran.
Kliknuli smo na "
Get the latest Flash Player" link, ali nas je zbunio izbor od čak tri različita flash playera. Skinuli smo prvi i drugi u nadi da ćemo uspešno instalirati Flash Player, ali nismo bili uspešni.
Nakon toga, ubacili smo drugi cd (non-OSS Add-on CD), ali se pred nama pojavio samo sadržaj CDa u fajlmenadžeru.
Konačno smo otvorili administratorski meni i iskopali dijalog za dodavanje Add-on diskova. Međutim, i tu ima dovoljno mesta za zabunu. Umesto da dijalog jednostavno zatraži CD, on nam je dao izbor od preko 10 lokacija (uključujući tu i Internet lokacije) za pronalaženje Add-on proizvoda (u našem slučaju CDa). Sa Add-on CDa smo konačno instalirali Flash player, i otišli ponovo na You Tube. Ovoga puta, YouTube iskustvo je bilo standardno.
Prilikom ove avanture sa Add-on CDom, dodali smo i repozitorijume koji bi inače bili dodati automatski pri instalaciji.
3. Odlazak na GMail.comŠto se tiče čitanja pošte na Gmailu, nije bilo ničega vanrednog. Pročitali smo mail, a chat smo preskočili zato što nije bilo prisutnih.
4. Povezivanje na MSN messenger nalogPrvo smo probali da u desktop pretraživaču ukucamo "instant messenger" što, bez obzira na to što izgleda kao da bi bilo pametno rešenje, ne nalazi Pidgin. Zahvaljujući pomalo čudnom meniju, jedva smo našli Pidgin koji se krije u velikoj listi instaliranih aplikacija. Pidgin smo veoma brzo povezali na naš MSN nalog i time je ovaj deo testa bio uspešan.
Verovatno će uz kratko navikavanje na meni, ovakva operacija postati manje frustrirajuća.
5. Reprodukcija .avi filmovaKada smo pustili jedan od test .avi filmova, Totem, plejer za filmove koji dolazi uz openSUSE samo nas je ćutke gledao velikim crnim kockastim okom... Međutim, pri puštanju sledećeg .avi fajla, pojavio se dijalog koji je ukratko objasnio da kodeci nisu instalirani i da možemo da ih potražimo na Internetu. Potvrdili smo da to i želimo.
Otvorio se FireFox i odveo nas na
stranicu sa openSUSE sajta. Na stranici smo pronašli dugme koje je označeno kao "1-Click Install". Okuraženi obećanjem, kliknuli smo na dugme i uz asistenciju programa koji neodoljivo podseća na InstallShield wizard, instalirali nedostajući kodek. U toku instalacije kodeka, program nas je upozorio na mogućnost da takva instalacija može uništiti naš sistem, ali smo se osećali pomalo avanturistički i nastavili sa instalacijom.
Ponovni pokušaj puštanja. Ponovo isti scenario. Dijalog nas pita da li želimo da tražimo kodeke i naša frustracija raste. Konačno smo primetili da postoji
link ka sajtu zajednice korisnika, na kome se navodno mogu pronaći kodeci. Ovoga puta nam se sreća osmehnula. Program za instalaciju nam je saopštio da će na naš sistem biti instalirani ne samo kodeci, već i softver potreban za reprodukciju DVDa, Flash, i Java. (U suštini, poslednje dve stvari smo već imali na sistemu, ali je svejedno veoma zgodno što su sve sakupili na jedno mesto.)
Dok su se instalirali potrebni kodeci, program nas je često zapitkivao o našem poverenju prema repozitorijumima sa kojih instaliramo softver. Naravno, mi smo bili u stanju da ukažemo beskonačno poverenje svakom ko nam nudi mogućnost puštanja .avi fajlova.
Nakon pomalo komplikovane procedure instalacije kodeka, konačno smo uspeli da pustimo, naš .avi fajl. Tog momenta je prestao efekat frustracije i osećali smo da smo pomalo i naučili o instaliranju softvera na openSUSEu.
6. Reprodukcija DVD filmaKao i kod testa PCLinuxOSa, pri ruci smo imali samo neenkriptovani DVD sa domaćeg tržišta. Ubačeni disk nije čak ni prepoznat kao DVD i morali smo ručno da podignemo Totem. Nismo sigurni da li je to zbog samog DVDa ili do konfiguracije openSUSEa. DVD se pustio bez ikakvih problema, ali smo kasnije otkrili da se screensaver podiže bez obzira na to što je film pušten. Otprilike na svakih 20 minuta smo morali da ukucavamo korisničku šifru kako bismo nastavili sa gledanjem filma.
7. Reprodukcija .rm fajlova.rm fajlovi nisu bili povezani ni sa jednim programom, pa smo morali da saopštimo GNOMEu da želimo ove fajlove reprodukovati uz pomoć Totema. Kada smo to završili, dalje nije bilo nikakvih problema.
8. Reprodukcija .mp3 muzikeMuziku u .mp3 formatu je pustio Banshee. Kada smo se jednom navikli na njegov interfejs, otkrili smo da je to jedan veoma lepo osmišljen plejer. Ne samo da smo pustili svoj .mp3 fajl, već smo uspeli preko Bansheeja da odemo na Last.fm i da tamo pustimo i tuđu muziku.
9. Slušanje Internet radijaUz pomoć prekonfigurisanih stanica u Bansheeju, pustili smo jednu od radio stanica.
10. Povezivanje digitalnog fotoaparata i pregledanje slikaKao i prošli put, povezali smo Canon PowerShot S1 IS na USB port. Za razliku od PCLinuxOSa koji je zahtevao ručno podešavanje softvera, openSUSE i F-SPOT su vrlo automatski prebacili skike iz fotoaparata, uz jedan klik na „Copy“.
Preuzete fotografije smo prvo pregledali u samom F-SPOTu, a zatim smo ih locirali među direktorijumima i otvorili ih u Eye Of Gnomeu.
11. Skidanje fajla sa Torrent sajtovaNa naše razočaranje, među instaliranim softverom nismo pronašli ni jedan torent klijent. Instalirali smo Azureus, pošto smatramo da je dovoljno poznat klijent. Instalacija je bila brza i jednostavna.
Iz impresivnog Wuze interfejsa, odabrali smo fajl za skidanje, ali se na našu žalost, Azureus srušio i nestao sa ekrana. Nakon trećeg pokušaja, Azureus više nije hteo da se podigne.
Sledeće smo instalirali prvi klijent na kojeg smo nabasali: Gnome-btdownload. Međutim, njega nismo uspeli da pronađemo u meniju. Otišli smo na The Pirate Bay i tamo skinuli .torrent fajl. Kada smo otvorili fajl duplim klikom, otvorio se gnome-btdownload, ali ni posle 10 minta čekanja nije hteo da počne sa skidanjem fajlova.
Ovaj deo testa proglasili smo potencijalno neuspešnim.
12. Otvaranje MS Word dokumenta i štampanjeKao i kod prošlog testa, utakli smo naš USB stick u port i otvorili jedan od dokumenata. Kao i kod PCLinuxOSa, štampač nije bio automatski podešen. Međutim, procedura za instalaciju štampača bila je nešto duža i zahtevala automatsku instalaciju drajvera sa Interneta, kao i dodatnu interakciju sa korisnikom.
Nakon štampanja, nismo bili oduševljeni otiskom, ali pretpostavljamo da je kvalitet dovoljno dobar za većinu korisnika. Naše nezadovoljstvo slobodno pripišite višegodišnjem iskustvu u pripremi za štampu. ;-P
13. Otvaranje PDF dokumentaPDF dokument je bez većeg iznenađenja otvorio Evince.
14. Rezanje CD-aBrasero je program zadužen za rezanje CDa i DVDa na openSUSEu. Ovo je program sa veoma jednostavnim interfejsom i bez mnogo galame naš Mandriva One 2008 CD je bio spreman za upotrebu.
15. Podizanje LAMPaNigde u administrativnom meniju nismo pronašli stavku za podizanje web servera, pa smo ovaj deo testa proglasili neuspešnim i produžili dalje. (Ponovo napominjemo da ovaj korak nema NIKAKVE veze sa upotrebljivošću distribucije za desktop korisnike.)
16. Ažuriranje sistemaBaš kao i PCLinuxOS, ni openSUSE nas nije upozoravao na dostupnost novih verzija softvera, pa stoga nismo ažurirali sistem. Međutim, u slučaju openSUSEa, postoji dobra šansa da nove verzije još nisu objavljene, pošto je nova verzija ove distribucije objavljena pre samo nekoliko dana.
Firewall je bio podignut još pri instalaciji sistema.
II. Poluposlovna i poslovna uotreba (nowave)
1. Povezivanje računaraUSKORO!
UtisciZa razliku od PCLinuxOSa, openSUSE je sistem pre svega namenjen upotrebi u poslovnim (enterprise) okruženjima. Samim tim, nismo ni očekivali da će biti ni barem približno lak za upotrebu koliko PCLinuxOS.
Naravno, mnogi korisnici openSUSEa će se, nakon čitanja ovog testa, pobuniti i reći da openSUSE svojim mogućnostima može parirati bilo kojoj distribuciji. I to je sasvim tačno! openSUSE se može bez problema konfigurisati da radi sve što smo mi u ovom testu loše ocenili.
Ipak, treba imati na umu da se od našeg famoznog „tipičnog desktop korisnika“, ne očekuje da izigrava administratora sistema, i mi smo se (iako dosta dobro poznajemo openSUSE) pretvarali da smo prvi put seli za njega i primenili neksterski* pristup.
Na osnovu onoga što smo videli, openSUSE će, za sada, ipak biti podesniji za ljude iz enterprise ili lifestyle grupe korisnika.
* nekster (eng. nexter) — osoba koja pritiska „Next“, bez obraćanja pažnje na poruke koje sistem ispisuje, u nadi da će tako doći do željenog rezultata
