|
nucleuswizard
|
 |
« poslato: 24 Април 2008, 01:18:30 » |
|
Одлучо сам да средим неке скрипте за факс које имају доста формула и текста па ми паде на памет LaTeX .Па вас питам да ли вреди да се научи али ме занима баше субјективо мишљење.Инсталирао бих онај Texmaker пошто користим Гноме,не бих баш желео из Vim-а да радим тако да ми одговара овај GUI за LaTeX.Aко имате неки бољи слободно предложите али да није Kile пошто је КДЕ.Видео сам и онај LyX али не знам да ли је бољи од Texmaker-а
|
|
|
|
|
|
foxbunny
|
|
« Odgovor #1 poslato: 24 Април 2008, 02:04:34 » |
|
LyX ne zahteva da znas LaTeX. Tako da, ako samo zelis da imas kvalitetan rad sa dobro odradjenim formulama, uzmi njega.
|
|
|
|
|
Časlav Ilić
|
|
« Odgovor #2 poslato: 24 Април 2008, 12:12:44 » |
|
Па вас питам да ли вреди да се научи али ме занима баше субјективо мишљење [...] Vredi, i te kako. Samo treba da se pazi, i zajedno sa učenjem Lateha da se usvoje i metodi efikasnog pisanja tekstova. Na primer, u tekstu pominjemo razne časopise, čija imena treba da imaju izvesno formatiranje u krajnjem slogu. Na raspolaganju su nam sledeća rešenja, od najgoreg do najboljeg, kad koristimo OO Pisac (ili MS Vord) i Lateh: Pisac: ...recept dat u „Tortama i kolačima“ (jun 2007, str. 25)...
(pa još udarimo ktrl+I nad „Tortama i kolačima“)
Lateh: ...recept dat u „\em{Tortama i kolačima}“ (jun 2007, str. 25)...
(ekvivalent prethodnom, pa ipak nešto manje loš,
jer se makar može potražiti po \em kad se nešto želi menjati)
Pisac: ...recept dat u „Tortama i kolačima“ (jun 2007, str. 25)...
(pa nad „Tortama i kolačima“ zadamo znakovni stil ‘časopis’
koji smo prethodno definisali)
Lateh: ...recept dat u „\casopis{Tortama i kolačima}“ (jun 2007, str. 25)...
(ekvivalent prethodnom time što definišemo naredbu \casopis,
ali ipak nešto bolje za traženje)
Lateh: ...recept dat u \casopis{Tortama i kolačima} (jun 2007, str. 25)...
(i zadavanje navodnika ubacimo u naredbu \casopis, da ih ne bismo
što zaboravljali, što bezveze kucali kad već ne moramo)
Lateh: ...recept dat u \casopis[2007-06][25]{Tortama i kolačima}...
(najbolje: u samoj naredbi \casopis definišemo navodnike,
znakovni stil, automatsko ubacivanje u tekst izdanja i broja strane,
i uopšte sve što se tiče formatiranja i upućivanja na časopis,
tako da o vizuelizaciji ič više ne mislimo tokom pisanja) |
|
|
|
|
|
foxbunny
|
|
« Odgovor #3 poslato: 24 Април 2008, 13:20:03 » |
|
Da skratimo pricu. LaTeX kao takav je veoma mocan jezik za slaganje teksta (typesetting: ako ne znas sta to znaci, verovatno neces imati mnogo koristi od njega, barem dok ne naucis). Velika prednost LaTeXa u odnosu na druge programe za _slaganje teksta_ (medju koje ne spadaju OO Writer i drugi office alati) je sto ima odlican sistem za formule, prema tome, to je jos jedan razlog zbog kojeg ljudi koriste LaTeX. Medjutim, ako te ne interesuje kvalitetan slog (mislim 99.999% knjiga u ovoj zemlji se ne rade LaTeXom, pa ti vidi o kakvom se kvalitetu radi) vec formule, onda imas lakse varijante kao sto je LyX koji ti dozvoljava da proizvedes LaTeX dokument bez kucanja LaTeX koda. U svakom slucaju, LyX je nastao sa potpuno drugim ciljem: ne da bi ti pomogao da kucas LaTeX, vec da bi ti pomogao da kucas svoj rad. LyX is a document processor that encourages an approach to writing based on the structure of your documents (WYSIWYM), and not simply their appearance (WYSIWYG). LaTeX is a high-quality typesetting system; it includes features designed for the production of technical and scientific documentation. |
|
|
|
|
|
|
foxbunny
|
|
« Odgovor #5 poslato: 24 Април 2008, 17:25:33 » |
|
A vim?  |
|
|
|
|
civan
|
|
« Odgovor #6 poslato: 24 Април 2008, 17:40:40 » |
|
Vidim da "A Vim?" postaje mnogo koriscena sala svuda na svetu  (@foxbunny - ne mislim da se i ti salis... mada... ko zna  ) Posto je ja uvek ozbiljno shvatam, evo korisnog linka: http://vim-latex.sourceforge.net/ |
|
|
|
|
|
nucleuswizard
|
|
« Odgovor #7 poslato: 24 Април 2008, 18:30:36 » |
|
Па за почетак користићу Texmaker па ћу видети даље  |
|
|
|
|
|
foxbunny
|
|
« Odgovor #8 poslato: 24 Април 2008, 22:39:44 » |
|
Pa nisam se bas ni salio... ali nisam ni ocekivao da ce nucleuswizard da skoci i kaze "Eeeeee, tooo mi reeeciiiiii!" Salu na stranu, u poslednje vreme sam se toliko navikao na cli interfejs pa mi je uvek nekako bljak kad vidim toolbarove, menije i palete. Kakvo bacanje piksela. |
|
|
|
|
Časlav Ilić
|
|
« Odgovor #9 poslato: 27 Април 2008, 20:23:53 » |
|
Medjutim, ako te ne interesuje kvalitetan slog [...] onda imas lakse varijante kao sto je LyX koji ti dozvoljava da proizvedes LaTeX dokument bez kucanja LaTeX koda. U svakom slucaju, LyX je nastao sa potpuno drugim ciljem: ne da bi ti pomogao da kucas LaTeX, vec da bi ti pomogao da kucas svoj rad. S ovim se mnogi moji prijatelji, matematičar posebno, ne bi sasvim složili. Dok je slovoslagačka prednost Lateha nesporna, oni bi istakli i njegovu nadmoćnu brzinu izrade radova i visoku ujednačenost koja se može postići. Iznad sam već dao jedan izmišljeni primer toga. Kao praktičan primer brzine, imao sam prilike da posmatram studente koje su na matematičkolikom predavanju hvatali beleške na laptopu, Latehom, odnosno običnim uređivačem teksta u kojem ga pišu; pa odmah posle predavanja, čim počiste greške u kompilaciji, eto beleški na netu... Velika prednost LaTeXa u odnosu na druge programe za _slaganje teksta_ (medju koje ne spadaju OO Writer i drugi office alati) [...] Međutim, isti odozgo bi primetili da je u tom smislu Lateh nadskup OO Pisca (ili MS Vorda), odnosno da su dobrom poznavaocu oni nepotrebni pored Lateha. |
|
|
|
|
|
foxbunny
|
|
« Odgovor #10 poslato: 28 Април 2008, 12:21:18 » |
|
Sto se prve stvari tice, LyX proizvodi LaTeX kod. U tom smislu sam istakao da je on dovoljan ljudima koje ne interesuje poznavanje LaTeX koda (i moci koje on ima) a opet zele da proizvedu kvalitetan LaTeX dokument.
Sto se ovog poslednjeg tice, Caslave, ti brkas pojmove "obrada teksta" i "slaganje teksta", ali dobro... nisi se time bavio, to je razumljivo. Ali, da bi shvatio koliko ti argument nije na mestu, to sto ti pricas bi bilo isto kao kada bi rekao da je OO Writer nadskup Gedita.
|
|
|
|
|
Časlav Ilić
|
|
« Odgovor #11 poslato: 28 Април 2008, 12:54:14 » |
|
Da, kako se time nisam bavio, zaista je verovatno da brkam neke pojmove. Pa ću biti precizniji: kad sam rekao nadskup, mislio sam da kažem da dotični pored Lateha (tj. pisanja Latehom u uređivaču teksta), g******* motkom više ne bi takli OO Pisac ili MS Vord. Tj. ne postoji namena zbog koje bi jedan ta dva koristili uporedo sa Latehom, ili, ne postoji rezultat kojim se jednim od ta dva može, a Latehom ne može postići, i to brže i bolje. Meni takođe ni jedna takva namena, odnosno izlazni rezultat, ne pada na pamet — znaš li ti neke? Korisno je to navesti u ovakvoj temi, sa naslovom kakav je, da bi namernici koji razmišljaju o upuštanju u Lateh mogli preseći mogućnosti sa sopstvenim potrebama.
Sebe nekako ne smeštam sasvim u navedenu priču, jer se još nisam baš uvežbao s Latehom. Konkretno, ne mogu da tvrdim da sam i brži s njime u odnosu na OO, već samo da je rezultat bolji i pisanje prijatnije; manje razmišljanja i manje proizvoljnosti, pa tako i manje grešaka, plus naravno kvalitet sloga. A kvalitet na račun brzine, razmena je na koju sam uvek spreman :) Kako bilo, svakako smatram jednim od najtežih tehničkih propusta tokom studiranja što još tada nisam krenuo s Latehom.
|
|
|
|
|
madawc
Newbie
 Van mreže
Pol: 
Poruke: 40
|
|
« Odgovor #12 poslato: 28 Април 2008, 14:23:03 » |
|
Pozdrav. Možda ti pomogne moja priča. Sa Latexom sam se prvi put susreo na fakultetu (profesor sam matematike i fizike) pre 10 godina. Tada su nam rekli, da napišemo jedan seminar u latexu. Verujte skoro je došlo do pobune. Ali kako pametniji popušta, mi smo taj seminar napisali u latexu. Drugi put sam imao susret sa latexom, kad sam pisao diplomu. Kako več pogađate-obavezno u latexu. Ali tada sam počeo drukčije da gledam na taj "program". Ubrzo sam na M$ Winsima instalirao Miktex i neprikosnoveni WinEdt. Od tada sve pišem u latexu-razne skripte, kontrolne zadače, predavanja, ... Zbog toga me uvek suradnici "zezaju" -opet taj latex. Ali svi, kad vide moje proizvode tim editorom, kažu da M$ office ili OpenOffice nisu ni blizu po izgledu konačnog texta. Sad je razlika jedino to, da imam 2 instalacije-jedna u Windowsima i jedna u ArchLinux-u. Razlika je jedino u editoru. U Linux okruženju upotrebljavam KILE (ikao mogu da napravim sve i u Notepadu, Kwriteu, Kate ili bilo kojem drugom editoru). Verovatno je to sentimentalna vezanost na WinEdt iako mu kile nije ni blizu-fale mu još neke funkcije. No na kraju priče, kao što kaže Časlav Ilić-ne bi menjao latex ni za OpenOffice Writer, ni za M$ Word, ni za Lyx. Zašto? Priča je duga-ali sve svede na jednu jedinu rečenicu: slaganje texta=sloboda. Možda još da pomenem, da mogu da se naprave prezentacije u latexu i onda pretvore u pdf fajl i izgleda sve kao u OO Impressu. Ali to je druga priča. Možete, da si pogledate, kako izgleda jedno moja skripta (za predavanje na večernoj školi) na donjem linku, ali je na slovenačkom-a zašto več pogađate. http://www2.arnes.si/~fzganj/programi/predavanja45.zipZa kraj: sam izgled texta je još mnogo lepši u .eps ili .dvi obliku. |
 ************************************************************** The Unix Guru's View of Sex unzip ; strip ; touch ; grep ; finger ; mount ; fsck ; more ; yes ; umount ; sleep ************************************************************** |
|
|
|
nucleuswizard
|
|
« Odgovor #13 poslato: 28 Април 2008, 15:50:10 » |
|
Ма супер изгледа,баш због тога и хоћу да га научим,јер хоћу да пишем неке скрипте и предавања за факс (све је физика).А LaTeX је стварно много бољи него MS Word или ОО Writer.
|
|
|
|
|
|
burga
|
|
« Odgovor #14 poslato: 28 Април 2008, 16:00:31 » |
|
Samo da dodam još jednu golemu prednost - izrada naučnih html stranica (mislim pre svega na fizičarske i matematičarske). Koliko je vremenas potrebno da se napravi dvostruki razlomak u html-u? Svakako previše, uključujući i dosta tabela, a da ne govorim o kojekavim sumama, proizvodima, limesima, integralima ili čak i najobičnijim korenovima. A ako sve ovo odradimo u LaTeXu, samo propustimo fajl kroz latex2html i hop-la!
|
Нема Бога, и Дирак је његов пророк
|
|
|
|
