Gde su moji drajvovi (particije)?!"Local disk (D:)", "Local disk (F:)", "Removable device (X:)", i tako dalje. To je način na koji je većina vas, početnika u svetu Linuxa, naviklo da gleda na diskove, particije i ostale skladišne uređaje. E, u nas se to malo drugačije kaže.
Kao prvo, u linuksu uvek imate samo jedan, pa nazovimo za sad to "disk", pa ćemo da menjamo posle.
Taj disk se zove root direktorijum (folder). Taj direktorijum se označava kosom crtom /. E, sad. U tom korenom (root) direktorijumu se nalazi baš sve. Znači nema šta nema. Čak i kada je vaš sistem instaliran preko više particija, kad pokrenete sistem imate samo taj root direktorijum, a sve ostalo se nalazi u njemu.
Ako vam je lakše, zamislite da možete da izađete iz C drajva i da uđete u MyComputer koji se ponaša kao veliki folder u kome se nalaze svi drajvovi i svi uređaji. Mi naravno ne volimo da tako zamišljamo, ali ako će vam biti lakše, onda slobodno. Dovoljno je blizu.
Inače, svi drajvovi se nalaze u direktorijumu /dev. To znači, "dev" unutar korenog direktorijuma. U njemu se nalaze ne samo drajvovi, već svi uređaji koje sistem prepoznaje i sa kojima može nešto da se radi. Pitate se kako uređaji mogu da budu u folderima? Pa lepo. Na Linuxu (kao i na Unixima), svi uređaji su prestavljeni u obliku virtuelnih fajlova. Vaši drajvovi su dakle takođe virtuelni fajlovi. Fajlovi su virtuelni zato što oni samo izgledaju kao fajlovi, ali nikako ne možete očekivati da sa njima radite baš sve što se očekuje od običnih fajlova.
Nazivi fajlova za vaše drajvove su ovakvi: /dev/sda1, /dev/sr0, /dev/sdc3... Kad vidite ime kao što je sda1, to se dešifruje ovako:
[sd] = disk
[a] = prvi po redu
[1] = prva particija
Hoćete još jedan? Ajde:
[sd] = disk
[c] = treći po redu (zato što: a, b,
c)
[3] = treća particija
Na starijim sistemima, "sd" može biti prikazano kao "hd", ali to znači isto. A šta bi sa onim "sr0"? To je removable (zamenjivi) drajv. USB stickovi su takođe zamenjivi, ali oni se ipak prikazuju kao "sd" uređaji, ne pitajte me zašto, to mi još uvek nije baš najjasnije.
E, sad, to su fizički uređaji. Kako im pristupamo? Da bi ste pristupili nekom drajvu, morate ga montirati (objasniću kasnije) u direktorijum. Taj direktorijum može da bude bilo gde pod korenim direktorijumom, ali je nekako usaglašeno da to budu /mnt i /media. Na većini main stream Linuxa, koristi se skoro uvek samo /media. Međutim, ispravan način je da se za hard diskove koristi /mnt, a za zamenjive uređaje /media.
Kako se montira drajv? To se radi na mnogo načina, ali skoro je univerzalno da se direktorijumi u koje se montiraju uređaji navedu u fajlu koji se zove fstab (
file
systems
table). Taj fajl se nalazi u direktorijumu /etc u kome se inače nalaze konfiguracioni fajlovi za ceo sistem i pojedine (mahom sistemske) aplikacije.
Evo jednog tipičnog (?) fstab fajla:
#
# /etc/fstab: static file system information
#
# <file system> <dir> <type> <options> <dump> <pass>
none /dev/pts devpts defaults 0 0
none /dev/shm tmpfs defaults 0 0
/dev/cdrom /media/cdrom iso9660 ro,user,noauto,unhide 0 0
/dev/dvd /media/dvd udf ro,user,noauto,unhide 0 0
/dev/fd0 /media/fd0 vfat user,noauto 0 0
/dev/sda2 / ext3 defaults 0 1
/dev/sda3 swap swap defaults 0 0
/dev/sda5 /home ext3 defaults 0 1
/dev/sdb1 /mnt/storage ntfs-3g defaults,locale=en_US.utf8 0 0
Šta tamo piše? Evo, primera radi, uzećemo uređaj koji se zove sda5.
Dakle, uređaj je prvi disk, a particija je prva logička. Ne, nije peta. Kao što znate, diskovi mogu da imaju najviše 4 particije. Ako želite da imate više od pet, onda je jedna od tih 4 particija takozvana proširena (extended). U okviru te proširene se definišu logičke (virtuelne) particije. Da ne davim sa tim, ako ima logičkih particija, onda one počinju sa 5 pa dokle stignemo. Dakle, sda5 je prva logička partcija na prvom disku.
Dalje, ta particija se montira u /home. A? Opet sam vas zbunio. Prvo sam rekao /mnt ili /media, a sad ispada da nije tako. /home direktorijum je direktorijum u kome se nalaze korisnički fajlovi. Svaki korisnik Linux sistema dobija svoj direktorijum u okviru direktorijuma /home. Da bi se olakšala reinstalacija sistema ili oporavak od nezgoda, uobičajeno je da se za /home i joše neke bitnije direktorijume napravi posebna particija. To je i urađeno u ovom slučaju. Zapravo, to i jeste prednost montiranja uređaja. Svaki sistemski direktorijum (osim nekih virtuelnih) može ovako da se smesti na svoju particiju.
Sledeća stavka je "ext3". To je fajlsistem (filesystem), to jest format particije. Na windowsu smo imali FAT32 i NTFS formate, a na Linuxu se češće koriste ext2, ext3, ReiserFS, JFS, XFS... ima ih baš mnogo...
"defaults" znači sa podrazumevanim opcijama za montranje. Osim podrazumevanih imate i nepodrazumevane opcije (baš čudno). Na primer, za disketni drajv (fd0) su definisane opcije "user" (korisnik koji nije administrator može da montira uređaj), i "noauto" (ne montirati uređaj automatski pri podizanju sistema).
Poslednje dve cifre govore da li disk treba da se uradi backup uređaja (ili nikad ako je vrednost 0), odnosno redosled po kome se pri podizanju sistema proverava integritet uređaja (nikad ako je vrednost 0).
Konkretno montiranje se vrši uz pomoć komande mount ili već kontrola iz grafičkog okruženja (u popularnijim grafičkim okruženjima koji se često koriste na Linuxima, često je dovoljno da se samo klikne na ikonicu uređaja i montiranje se vrši automatski u pozadini).
Naravno, ovo gore teško da je dovoljno da bi ste postali guru za montiranje uređaja, ali je, nadam se, dovoljno da se snađete na Googleu.
